Toliko mnogo stvari je napisano o sreći. Sreća je stanje uma, zatim, sreća je individualan pojam i ne može se definisati. Ipak, ako želimo da joj damo onu neku uopštenu, stručnu definiciju, onda bi to bilo: ”Sreća je zdrava pozitivna emocija”.
Čovekovo blaženstvo, kako je rekao Aristotel. Da, ta reč mi se sviđa, lepa je i najbolje opisuje to stanje.
Ništa pametno ne mogu ni sama da kažem, sve ili puno toga već je rečeno. Mogu samo iz svog ugla da pišem i govorim. Dakle, pošto smo individue, svak za sebe, onda je logično da uredimo svoj život prema svojim pravilima, sledimo dosledno taj put, ne udovoljavajući drugima, samo sebi.
To je nemoguće.
Kako da budemo srećni samo za sebe, ni sa kim podeliti. Slažem se, potrebno je postaviti prioritete, isto tako potrebno je, ne zapostaviti druge.
Balans između nas i svega ostalog. Naći pravu meru, možda je to formula.
Evo npr. često ne mogu da se izborim sa euforijom. Ona dođe silovito, podigne emocije vrlo visoko, to stanje zaista ponese, ali i sprži. Posle toga dolazi prizemljenje, a to su već velike oscilacije za mene. Ne mogu ja to. Ne kažem da je euforija loša, samo, za mene nije dobra.
Ne volim ni ravnu crtu tipa – radio, ne radio, svira ti radio – odmah mi se u glavi stvori slika amebe, kad joj okolnosti ne odgovaraju ona se učauri, metabolička aktivnost joj je tada smanjena na minimum, i čeka. Ne volim amebe.
Da se vratim na glavnu temu, ako ću malo dublje da pročeprkam po sebi, za mene je sreća sloboda. Sloboda uma. Rasterećen um. Da ne bi došlo do zabune, ovo nije razmišljanje – nit’ brige, nit’ pameti – ovo je način razmišljanja blizak meni, tačnije, postavljen cilj.
Sad ja tu mogu da pametujem, delim savete (inače od saveta se užasavam i bežim k’o đavo od krsta, niti volim da ih delim, a još manje primam), samo izbacujem na papir moja razmišljanja.
Stalno mi se po glavi vrzmaju neke stvari, koje često u razgovoru sa nekim, ne mogu dobro da formulišem u datom trenutku, a kad stavim na papir, sve se nekako posloži. Dobije baš onu pravu dimenziju.
Opet sam odlutala, dakle sreća, sloboda uma kao najviši cilj koji možemo da dosegnemo. Stečena iskustva, iskoristiti bezobzirno i povezati ih sa sobom. Nije fora napraviti neku iluziju – e, to i to je sreća – fora je da u sebi pronađemo i dotaknemo, naravno uz pomoć svojih saznanja i iskustava, taj delić koji definiše naše momente.
Znam ja i te kako da uživam. Mogla bih danima da Vam pričam o svojim velikim i malim srećama.
Međutim, sad je, čini mi se došao trenutak da svoje razmišljanje i poimanje stvari oko sebe podignem na jedan viši nivo. Napominjem, ovo pričam i pišem samo iz svog ugla, a Vama hvala što čitate, neki put nije lako sa mnom.
Mirna spolja i spokojna iznutra. To mi je imperativ, biću uporna, lutaću i neumorno ću tražiti, i ako, i kad do toga dođem, to će biti nepatvorena i iskonska sreća. I tada ću imati pravi odgovor na pitanje, šta je sreća.
