povampirenje

Povampirivanje

Događaj od pre par dana me je baš potresao, razbesneo, zabrinuo i zaprepastio!
Moram neki put u svojim pisanijama da se osvrnem i na tekuća dešavanja u gradu, odnosno, državi u kojoj živim. Živim u Beogradu, tako da se ovaj događaj odnosi na njega. Nije ovo prvi put da pišem o gradu koji volim,  ali to su uvek bile lepe teme, lepe situacije koje sam doživela, videla. Volim da pišem o lepim stvarima. Nikad ga nisam etiketirala kao sada, zato što smatram da se i u drugim gradovima širom planete dešavaju, i lepe, i ružne stvari.
Sada sam eksplicitno i namerno navela ime grada, ovaj događaj ne treba gurati pod tepih, naprotiv, ja bih ga na sva zvona oglasila, pričala bih o tome danima, podigla bih takvu buku i galamu u nadi i želji da dopre, i do najgluvlje osobe. Zbog negativnosti samog događaja i mog gađenja prema istom, a pomalo i iz straha od tog povampirivanja, ne bih zatvarala usta.
Pre par dana održan je protest u centru grada (kako mediji navode, njih otprilike 150). Protest podrške Milanu Nediću, i rehabilitacija nečoveka. U centru grada, mladi ljudi dižu ruku na nacistički i Hitlerov pozdrav!! Ovaj događaj je sramota!
Mali dodatak, za one koji ne znaju. Milan Nedić, predsednik kvinsliške vlade u Beogradu, saradnik nacista i Hitlera u Drugom svetskom ratu.
Naježila sam se kad sam videla fotografije i video klip sa tog skupa posvećenog nacistima, tom zlu koji ovaj svet,  ova planeta, u takvom obliku nikada, ponavljam, nikada, nije videla. Bilo je ratova i ratova, ali ovako nešto, nikada.
Nacizam se povampirio. Ovo povampirivanje se vać javno dešavalo i dešava se u drugim gradovima i državama širom sveta, i uvek sa velikim negodovanjem u sebi slušam o tome.
U Beogradu ovo se dešava prvi put, i baš zato sam duboko potresena, grad koji je doživeo od istih tih nacista veliko stradanje, od bombardovanja do koncentracionih logora! Pitam se samo kako li ovakav gest doživljava ona šačica još živih, bivših žrtava, koja je sve to doživela i preživela.
Ne znam koja je ideja ovog podsećanja na zlo, ovog prizivanja i odavanja ”počasti”. Kako neko uopšte može da priziva, obeležava i slavi nacizam!?!?
U mojoj glavi reč nacizam i nacista je otelotvorenje najvećeg, najgnusnijeg zločina protiv čovečnosti ikad viđenog,  i ja zaista ovo ne mogu da razumem.
Odmah je organizovan i kontramiting, masovniji, a policija je stajala i razdvajala jednu i drugu gomilu. Zašto je uopšte dozvoljeno od strane vlasti da se tako nešo desi?  To valjda ni njima nije jasno, ili možda jeste.  Da li se ispod žita opet nešto protura?  Da li ovaj događaj ima svoju svrhu?
Kažu, u demokratskom društvu (a mi smo valjda to,  moš’ mislit’ što jesmo) svako ima pravo na svoje mišljenje, stav,  neslaganje.
Dobro, ajde, neka smo i tzv. demokratska država, ali podrška nacistima i nacizmu kao monstruoznoj i izvitopirenoj ideji, nonsens, ali najgori.
Onomad kad su studenti krenuli sasvim opravdano, masovno u proteste na ulici koji su trajali tri meseca, buneći se protiv nepravde i bednog života. Otvorenog kritikovanja i neslaganja sa onima koji nam kroje život, pustili su ih da šetaju, snimali sve kamerama, a posle neke pohapsili.
A šta sada??? Ovo ne smeta nikome! Kud svi turci, tu i mali Mujo. Nacizam se povampirio u celom svetu, pa ajde i mi da smo u tome!! Mislim, kom bolesnom mozgu uzdizanje nacizma može da bude ideja vodilja?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.