Majstori, majstori

Majstori, majstori

Do majstora uopšte nije lako doći. Kad ti nisu potrebni, čini se ima ih na sve strane. Uhh, non-stop se bakćem sa tom tako neophodnom i nemogućom sortom ljudi.
Oni su zaista posebna sorta. Svi sve znaju, obećavaju kule i gradove, i naravno, najpametniji su. Svaki od tih majstora dolazi sa svojom pričom, koju ja uredno saslušam i slušam, a u sebi mislim, ko zna šta će ovaj da mi uradi i koliko će me klepnuti po novčaniku. Tu je tek posebna priča, cena varira, od-do, nema pravila, totalno slobodna procena, a ti vidi šta ćeš.
Za sitne kućne potrebe imala sam dvojicu majstora. To je tek neverovatno, niko neće da radi te neke sitne poslove, a ja kad ih sama radim, npr. menjam gumicu na česmi, okupam, i sebe, i kupatilo, od glave do pete.
Ta moja dva majstora, Tugomir (da, baš se tako zove) vodoinstalater i Spasoje/Stanoje (uvek mu promašim ime, pa sam ga zvala malo ovako, malo onako) električar. Dva dokona penzionera, ali meni su bili sjajni. Poprave mi sve ”sitnice” po stanu, i šta jeste u njihovom opisu posla, i šta nije. Malo me udave sa svojom pričom, ne marim, bitno da oni meni pozavršavaju gomilu stvari.
Majstori za auto, odnosno, auto servisi, e to je sad postalo sve jako moderno. Sve na zakazivanje.
Kad pozovem servis, ljubazna sekretarica  (ili menadžer za odnose s javnošću) mi kaže da sačekam, mora da se konsultuje sa majstorom glavnim. Onda mi kaže, dovezite auto tada i tada. Kad odvezem auto, onda čekam na povratnu informaciju, dijagnostika kvara, tek tada se prisupa samom popravljanju istog.
Sve to traje i traje, za to vreme sam bez auta, i čekam poziv dotične menadžerke k’o ozeblo sunce. Muka mi od njih.
Našla ja onda na jednoj pumpi u mojoj blizini Miću pumpadžiju, on mi proverava ulje, antifriz i ostale sitne gluposti. Ono što Mića ne zna, šalje me kod Ljube majstora na drugu pumpu. Ljuba već mnogo više zna od Miće, a na pumpi ima i kanal. Popenjem ja auto na kanal, Ljuba se zavuče ispod i dok si rekao keks ”dijagnostikuje” problem.  Što se tiče plaćanja, ono kao, ma ništa,  naravno da ih častim, i uvek tutnem neku flašu pića, i stvar završena.
Ljuba zamazan od glave do pete, a ne kao oni sterilni fenseri u servisu, koji kao da su sišli sa modne piste. Kod njih kao da ideš na klinički centar za automobile, sve po protokolu.
I tako, kad imam neke problemčiće, ja imam moju ekipu majstora: Tugomir, Spasoje/Stanoje, Mića i Ljuba.
Ne bih ja njih menjala za sve servise u gradu.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.