O moralu bih, malkice

Tako nepopularna tema – razmišljala je, o moralu danas pričati kad je sve što predstavlja tu reč izvrgnuto ruglu. Čemu, kad i kome pričati? Oni kojima je stalo do morala, vrlo dobro znaju šta je i oni ga poštuju, a oni koji ga ruše i unižavaju, njima je ionako svejedno. I ko će to onda čitati, pitala se baš onako sva zarozana, jer njoj je stalo i mogla bi danima o tome pričati. Nije ni važno, razmišljala je, da li će uopše neko to i pročitati, napisaće i makar na taj način će izbaciti iz sebe to što je tišti, tu nepravdu o moralu.

Reč moral potiče od latinske reči mos – običaj, mores, vladanje, moralis (skup običaja) i to naročito dobrih običaja, vrlina. Onih vrlina koje omogućuju povoljan i skladan opstanak, razvitak pojedinca i društva u celini. Po definiciji, to je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo. Najviši zakon održanja ljudskog društva; misao kojoj je cilj da pouči (na primer, neke priče, basne). Nastao je kao potreba društva za određenim ponašanjem, odnosno principima kojima se određuje ponašanje kakvo bi trebalo da bude u određenom društvu. Nije isti u svim društvenim grupama, a ni u istorijskim periodima. Moral je veoma sličan zakonu, no za razliku od zakona on nema političkih, ni ekonomskih sankcija, te se oslanja na svest pojedinca i društva, a kao sankcije za nemoralno ponašanje javljaju se griža savesti, prekor ili bojkot okoline.

Možda bi posebnu pažnju trebalo staviti na razvijanje moralnih osobina kod dece i mladih ljudi. Viktorijanci su, na primer, upravo s tom idejom uneli bajke u dečije sobe. Kroz bajke deca vrlo rano mogu da saznaju o odnosu dobra i zla, poštenja i nepoštenja. Kroz odnos koji se ne podučava kroz apstraktne etičke pojmove, već kroz vrlo opipljive likove, deci možemo na jednostavan način da približimo pojam morala i etike.

Kroz slušanje priče o zlim maćehama. Izgubljenoj deci. Dobrim, ali zastranjenim kraljevima. Blizancima koje odgajaju vukovi. Najmlađim sinovima koji su razbaštinjeni i moraju da pronađu svoj put. Najstarijim sinovima koji rasipaju svoje bogatstvo. O prijateljstvu. O poštovanju starijih, deca mogu da nauče velike mudrosti, a jedna od osnovnih je, razlučiti dobro od zla. I kao i uvek, učiti o moralu putem poučnih bajki i priča još u najranijem periodu, pun je pogodak. Deci koja tek trebaju da shvate nepisane zakone, to bi trebala da bude jedna od prvih lekcija u njihovom odrastanju. Ako su odrasli izgubili kompas i skrenuli s putanje koja uči o moralu i moralnim vrednostima, možda je vreme da se to ispravi i da priča krene ispočetka, od najmlađih.

SVITAC TRAŽI PRIJATELJA – SU JU ĐIN

Jedne letnje večeri izlete svitac iz trave, podiže svoj plavičasti fenjer i poče da trči tamo-amo. Šta li to traži? Prijatelja on traži! Jer svi imaju po nekog, imaju mnogo prijatelja, a on nijednog, jedinog.

A kakva je sreća imati prijatelja i igrati se s njim! Tako je poželio da i on ima bar jednog prijatelja i pođe da ga traži. Leteo je tako, leteo kad ču u travi neko šuštanje. Izdiže fenjer da pogleda šta je i spazi skakavca kako uzbuđeno žuri nekud.
“Skakavčiću, skakavčiću” – pozva ga svitac.
“Šta hoćeš?”, odazva se skakavac.
“Želiš li da mi postaneš prijatelj?”
“Želim.”
“E, pa onda hajde da se igramo”, obradova se svitac.
“Dobro”, saglasi se skakavac, ali malo kasnije; moram da potražim svog brata. Vrlo je nestašan. Negde se izgubio, a već je mrak. Još se nije vratio kući pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga pronađem. A ti si došao u pravi čas. Hajde, osvetli mi put i pomozi mi da ga pronađem.”
“E, ne mogu da ti svetlim”, odgovori svitac. “Moram da idem da tražim prijatelja.”
Dižući svoj plavičasti fenjerčić, svitac odlete dalje.

Opet je leteo tako okolo kad ču u travi neki šum. Podiže fenjer da vidi šta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, noseći veliki tovar.
“Hej, ti!” pozva ga svitac. Mrav se odazva.
“Hoćeš li da mi budeš prijatelj?”
“Hoću”, odgovori mrav.
“Onda pođi sa mnom da se igramo.”
“Dobro”, saglasi se mrav.
“Samo čekaj da odnesem kući ovaj tovar. Baš si dobrodošao jer sam zalutao. Hajde pomozi mi da pronađem put.”
Ali svitac reče: “Ne mogu da ti pomognem, jer moram da tražim prijatelja.”
S tim rečima podiže svoj fenjerčić i ode dalje.

Jedne letnje večeri svitac je opet trčao tamo-amo sa svojim uzdignutim plavim fenjerčićem. Šta li on to opet traži? Još traži prijatelja. Pa zar ga nije već našao? Nije. Draga deco, vi svi znate kako se može steći prijatelj. Naučite i svica, jer on stalno leti unaokolo tražeći ga. Kako je samo umoran.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.