Da ti pričam jednu priču o tome šta može srce, ima ih na stotine, ipak ova jedna kaže – srce može tamo gde niko ne može. I sad neko će reći to je srce, drugi pak, to je duša, a ja mislim da je to ono nešto u nama. Niko ne može, ma koliko se trudio da me ubedi u nepopravljivost ljudi, društva, sistema i jedinke od koje sve polazi.
Ako ovo nije trenutak da izađemo iz sebičnih, klaustrofobičnih svetova i pružimo reči podrške i utehe jedni drugima..
Ako ovo nije momenat da uputimo pažljivu reč, zbijemo redove i čvrsto se, barem u mislima zagrlimo..
Ako ovo nije vreme za preispitivanje, pružanje ruke i milost..
Možda je ljudskom rodu data šansa da zauvek ili barem u velikoj meri protera ružne reči, netrpeljivost, netoleranciju, mržnju i strah.
Možda je ovo vreme kada bismo trebali da se vratimo daleko unazad i vratimo one vrednosti koje su dostojne čoveka.
Možda je došlo vreme da se pažljivije oslušnemo, a ne kao u prolazu, kao kad mačka mlatne repom, stresemo ono nešto što žarko želi da bude shvaćeno.
Želim da verujem da sve to možemo. Moje srce biće veliko kao kuća ako smognemo snage, vratimo se na fabrička podešavanja i ne budemo među sobom i samima sebi kao vuk, vuku..
Želim da verujem u nas, u ljude; ženu, dete, čoveka..
Želim da verujem koliko sad, odmah, već danas da možemo reči da sklopimo, a da to ne bude bajka nego stvarnost u kojoj će nam biti udobno. Da živimo život bez zla, podmetanja i urušavanja društvenih normi koje je smislio baš taj čovek koji je verovao u dobro.
Želim da ponovo imamo ideale i visoko postavljene moralne lestvice.
A vidim, a slušam, reči i dela koja nisu dostojna mene, tebe, vas, nas, a cvilim i plačem nad tolikim srcima koja vape za boljim, lepšim, uspešnijim, svetlijim, prozračnijim, toplijim. Da li nas je ubrzana trka za materijalnim potpuno skrenula s putanje koja je jedina ispravna. Toliko ratova, toliko zla i toliko neshvaćenih duša, srce me boli kad razmišljam.
Nihilizam – muški rod – Stanovište potpunog odricanja vrednosti uopšte:
teorijski nihilizam – odriče mogućnost saznavanja istine;
etički nihilizam poništava vrednost moralnih zakona;
u političko-socijalnom pogledu: shvatanje da današnje društvo i celokupni njegov poredak ne valja ništa, zbog čega bi ga trebalo potpuno uništiti, pa tek na tim ruševinama graditi jedno posve novo društvo.
Da li je to ono što nam se dešava, a ako i nije čini mi se da strmoglavo jurimo ka tome. Čini se da je sve prazno, ali nije, u nama je i moramo da vratimo svetlost, ljubav, porodicu, toplinu, zagrljaj, poštovanje. Moramo da vratimo srce koje je veliko kao kuća, a mi smo ga sveli na veličinu oraha. Ono srce koje je, u stvari, toliko veliko da jedino ono može svet da preokrene samo ako to želi. Eto, tu priču sam htela da ti ispričam, priču o srcu koje može da bude veliko kao kuća, jer je nebrušeni dijamant i jedino mi s njim upravljamo, a veliko je samo ako je ispunjeno lepim stvarima i pravim vrednostima.