Prstići, prstići, ne bih se ja baš mnogo igrala sa njima. Sigurno Vam se puno puta desilo da slučajno lajkujete na nekoj društvenoj mreži ono što ne želite ili pošaljete nalepnicu koja baš i nije na mestu.
Ne tako davno, dopisujem se sa jednom drugaricom, prepiska traje. U trenutku kada ona piše nešto tužno, ”omakne” mi se, i umesto tužnog, saosećajnog stikera, pošaljem onaj stiker na kojem dečak sedi na wc šolji sa gomilom guzobrisa oko sebe i četkom, za već znamo šta.
Moje bruke, da Vam ne pričam.
Tajac sa druge strane – neprijatna situacija. Iščupala se ja nekako, uz gomilu izvinjenja, ali ti prstići, uh kako su samo neposlušni i izdajničko prevrtljivi. Ispada da skoro ni sopstvenim prstićima više ne možemo da verujemo.
Ispeglalo se sve.
Smejem se i sad kad se setim i samo kad zamislim njeno lice u trenutku kad joj je pljasnuo takav stiker na mob. Na kraju je sve ispalo dobro. Od neprijatne situacije, do totalnog rasterećenja. Sva sreća pa sam u tom trenutku kao sagovornika imala dobru drugaricu, sa izvrsnim smislom za humor, koja je potpuno dobronamerno i sa puno razumevanja shvatila sve, i čak preokrenula ceo taj događaj u komičnu situaciju.
A zamislite samo situaciju, ono kao, niko, nikom ne čeprka po profilu ili ne proverava na Viberu-u, odnosno WhatsApp-u, tipa, kad je ko bio na mreži, i tako dalje, da ne nabrajam sad situacije. I sad, pošto su sve te naše radnje tajne, ima tu i stresa – uh, samo da me ne otkrije, i onda, u tom tako tajanstveno-špijunskom momentu, dešava se – neposlušni prstići stupaju na scenu.
Osobi koja ne može da Vas vidi očima, otkačila Vas je ili nešto drugo, pošaljete stiker ili smajlić koji znači – volim te ili nedostaješ mi…auuuuuh, kakav blam! Ode sve u nepovrat, ofirali ste se, a osoba saznaje da je špijunirate, i Vi se osećate loše, jako loše.
Ma nije do Vas, prstići su odradili posao.
Kad smo već kod emotikona, mnogi verovatno i ne znaju da su oni nastali u Japanu sredinom devedesetih godina. Proizvođači mobilnih telefona, kao što je Epl, počeli su da ih ugrađuju u telefone i danas ih milioni koriste. Osećanja kao što su sreća, tuga, iznenađenje ili razočaranje, samo jednim klikom pošaljemo u našoj tekstualnoj poruci.
Ovo je bila samo mala digresija, čisto da nešto i naučimo kad ih već toliko koristimo.
Slika vredi hiljadu reči-tako barem kažu. Koliko puta dnevno pošaljemo emotikon? Verovatno ne postoji osoba u današnje vreme koja ne koristi emotikone. Samo, i sa njima je potrebno pažljivo.
U verbalnoj komunikaciji, izraz lica, držanje tela, gesta, gestakulacije i načina govora naš sagovornik može vrlo brzo zaključiti u kakvom smo trenutnom raspoloženju. U pisanoj komunikaciji takav luksuz prepoznavanja emocija ne postoji i često se napisane reči mogu pogrešno shvatiti.
Još ako Vam neposlušni prstići umesto jednog, pošalju drugi emotikon, uhhhh morate da pazite.
Uostalom, ne želite poslati pogrešnim osobama neprimerene emotikone u obliku srca, zaljubljenih očiju ili pseće kakice, koliko god bili ludi za njima ili Vam išli na živce.
Emotikoni su vrlo korisni i praktični u nekoj brzoj komunikaciji, na primer, stojite na semaforu, stiže Vam poruka, nemate vremena, pali se zeleno svetlo, iza Vas već trube nestrpljivi vozači i Vi samo šibnete bilo kakav znak da se pročitali poruku. E, sad šta će Vaši spretni prstići da urade, to je već druga stvar.
Kako ne bismo doveli sebe u nezgodnu situaciju kada proveravamo negde nešto ili nekoga, a da se ne lažemo, svi mi ponekad radimo ono što baš i nije pristojno, pripazite dobro na svoje nestašno-neposlušne prstiće. Ako već to radite, nemojte da budete otkriveni.