Razumevanje onog drugog je ključno za dobar odnos, bilo ko da je u pitanju. Reči su važne isto onoliko koliko smo i mi važni. Odabir reči usmerava naš odnos sa ljudima u dobrom ili lošem pravcu. Koliko razmemo jedni druge? I koliko možemo da povredimo jedni, druge. Jedna pogrešna reč, pa čak i sa najbližim osobama, može da odvede ceo tok razgovora u sasvim drugom pravcu.
Pogotovo kad smo osetljivi i kada nam svaka izgovorena reč para uši. Momenti u kojima dolazi do nerazumevanja su oni u kojima ne razmišljamo o rečima. Moguće je čak i da govorimo o istoj stvari. Međutim, ako je izgovoreno u pogrešno vreme ili pogrešnim tonom, bićemo povređeni. Možda ćemo nehotice i sami, povrediti nekog nama važnog.
Štaviše, tek sa bliskim nam ljudima moramo biti oprezni i birati reči. Takođe, pokazati i razumevanje. Neko se možda neće složiti sa mnom. Mnogi misle da sa bliskim ljudima nije potrebno obraćati pažnju na reči. Oni nas znaju u dušu, pa nije potrebno, razumeće nas i ono rečeno, i ono neizrečeno. A nije tako.
Često možemo da čujemo, pa kakav mi je to prijatelj ako na svaku reč moram da pazim. Nije to “na svaku reč moram da pazim”, potrebno je pažljivo osluškivati i uhvatiti pravi trenutak. Koliko god da smo bliski, neki put nismo spremni za razgolićivanje, prebacivanje i kritiku. Ako se osećamo ugroženo iz bilo kog razloga, tada nam kritika čak i najbliskije osobe na svetu neće prijati. Iako je kritika sasvim tačna i opravdana, jednostavno, nije vreme. Reči znaju da bole.
Suptilnost u izražavanju i osećaj za pravi trenutak su od ključne važnosti. Znate kad se kaže “ne dolivaj ulje na vatru”, o tome govorim. To je trenutak kad je bolje da ništa ne govorimo, naime, pametnije je da strpljivo sačekamo. Reči nikuda neće pobeći, a jedan nesmotreni trenutak će uraditi više štete nego koristi.
Ponekad je potrebno sačekati da se smire strasti, kako se ono još kaže – jutro je pametnije od noći. To su trenuci kada nismo racionalni i sve shvatamo previše lično. Često, potpuno iskrene reči doživimo kao napad, a najverovatnije je sve rečeno sasvim dobronamerno, samo u pogrešnom trenutku.
Konkretno, meni se baš desila takva zamka, u oba pravca. Kad je zbog mog odabira reči došlo do nerazumevanja, takođe i kada su mene povredile neke reči od bliskih osoba. Uglavnom su to uvek neke specifične situacije, odnosno, trenutak kada smo posebno ranjivi. Posle se sve to nekako izgladi, ali znate, rečeno je rečeno i uvek negde ostaje da čuči, kao neka mrljica.
Tako sam u jednom razgovoru sa mojom bliskom prijateljicom želela da kažem moje mišljenje o jednom problemu koji je nju tada opterećivao. Kako sam počela da govorim, ona mi je odmah rekla – nemoj sad, ne mogu sad o tome. Iako me je zamolila da ne govorim, ja sam nastavila, ne obraćajući pažnju na njene reči. Nisam prepoznala da nije dobar trenutak, samo mi je bilo na umu da moram da joj kažem. Morala sam, pa makar se nebo srušilo. Moje razumevanje u tom momentu, prema njoj, bilo je ravno nuli. Naravno, sporečkale smo se. Mojoj prijateljici je tada bilo samo potrebno da ćutimo o tome, pa posle, kad uznemirenost prođe, da razgovaramo.
Takođe, u par navrata sam se našla u vrlogu nerazumevanja sa svojim rođenim sinom. Iako imamo sjajne odnose, u par navrata bili smo, verbalno, kao dva boksera u ringu. On je pričao svoju priču, a ja svoju. Pritom, niko, nikoga nije slušao. Nerazumevanje je kulminiralo do te mere da smo se na kraju svađali kao pijačari. Na svu sreću, tada je došla ćerka i gotovo odmah shvatila da nas dvoje, u stvari, pričamo o istom, samo, svako iz svog ugla. A mi zapenili. Brzo je postavila stvari na svoje mesto govoreći nam da stišamo strasti i gde je tačka nerazumevanja. Posle, kad smo raščistili nesporazum, kad smo prespavali, ja prva sam pomislila, šta mi bi da tako odreagujem.
Da bismo razumeli jedni druge i da bismo imali harmonične odnose, moramo da biramo reči. Moramo da pazimo i vodimo računa o tuđim osećajima, isto kao što želimo da drugi vode računa o našim. Posmatrati stvari iz perspektive drugog, jako je važno u svim našim odnosima. Takođe, da bismo shvatili nečije postupke, moramo da se potrudimo da pažljivo slušamo reči našeg sagovornika. Pogotovo ako nam je to bliska osoba, tek tada moramo da budemo pažljivi.
I zbog toga, usporimo naše reči, dobro razmislimo o njima, važne su. Takođe, iskazano razumevanje mnogo znači, pa potrudimo se da to i uradimo.