I šta sad svi odjednom postaju vegetarijanci, vegani, i ne znam kakvi sve još. Pomodarstvo, čudo jedno kako se slepo prati jedan tok, i koliko je važno biti IN. Da, kod nas nažalost sve tako funkcioniše. Svi ili skoro svi su prešli na zrnevlje, salatice, ceđene sokove. Ma prosto jutro ne može da se zamisli bez ceđenog soka, ma baš, otkrili Ameriku, ili je Amerika otkrila nas. Nema ovo veze sa Amerikom, to se samo tako kaže.
Vegetarijanstvo je poznato još od vremena naših pra-pra-prapredaka. Pouzdani podaci datiraju još od pre par hiljada godina u Indiji gde je vegetarijanstvo bilo deo uobičajene ishrane, kao spiritualna praksa. U Evropi Pitagora je bio veliki pobornik takve vrste ishrane. Krajem devetnaestog veka vegetarijanstvo u Evropi je dobilo svoje prvo veliko udruženje, pristupio im je takođe i Mahatma Gandi. Od tog vremena pa do danas vegetarijanstvo se masovno raširilo po celom svetu.
Razlozi za ovakvu vrstu ishrane su mnogobrojni; etički, religijski, duhovni, ekološki, ekonomski, zdravstveni.
Na stadionu “Tašmajdan” u Beogradu 2. oktobra 1971. godine održana je prva španska korida. To je prvi i jedini put da se tako nešto organizuje u nekoj evropskoj državi van Španije.
Glavna zvezda tog “krvavog spektakla” bio je Luis Migel Domingin, jedan od najboljih španskih matadora prošlog veka, čije je majstorije opisao Ernest Hemingvej u knjizi “Opasno leto”.
Korida na Tašmajdanu, koju je organizovalo trgovinsko preduzeće “Zadrugar” iz Beograda, podigla je prašinu u ovdašnjoj javnosti još pre nego što je i počela.
Naime, organizatori su se, mesecima ranije, našli na udaru žestokih kritika Društva za zaštitu životinja koje je htelo da spreči “klanicu bikova”.
Da se razumemo, nemam ja apsolutno ništa protiv takvog načina ishrane. Naravno da će svako da odabere, konkretno, za ishranu ono što mu je najbolje za organizam, i ono što mu ne pravi nikakve probavne probleme. Slažem se i sa tim da je naša kuhinja jaka, prezačinjena, prepuna zaprške, mesa i masnih stvari. Sigurno da dobar deo toga može da se reguliše i smanji.
Meni samo smeta bilo šta što bukne u takvoj razmeri. To mi onda liči na pomodarstvo, a kod nas su takve stvari postale skoro pa normalne. Nešto se lansira, i odjednom svi se samo toga drže k’o pijan plota. Odjednom smo zatrpani raznim vidovima ishrane te vrste, i sad kao to je najzdravije. Koji god kanal na tv-u da okrenem samo se, naravno, pored politike, priča o tome šta je vegetarijanstvo. Na društvenim mrežama stalno mi iskaču recepti, doručak, ručak, večera, zrnevlje i trave. Polako mi to prerasta u silovanje mozga, naturanje, nametanje, a ja ne želim i ne volim da mi se nešto nameće.
Sve je stvar našeg izbora, i sve je stvar u umerenosti. Sem ako je isključivo u zdravstvene svrhe, gde se čak zabranjuje unos proizvoda od mesa, a mislim da vrlo dobro znamo svi u kojim je to slučajevima, sve ostalo mi je pomodarstvo i nametanje.
Mi smo čudna sorta ljudi, odričemo se zarad nekog modnog trenda, onoga što je vekovima deo naše ishrane, deo naše tradicije i deo nas samih.
Pa gde može na primer sarma u zimskom periodu da se preskoči ili da nekom ne prija. Naravno, ako pojedemo pun lonac sa sve rebarcima, da će to i najzdravijoj osobi da padne teško na želudac. Ako smo umereni i pojedemo jednu ili dve sarme, ili punjene paprike, sve će biti u redu.
Već ste shvatili, ja sam mesaroš, dobar roštilj i parče prasetine uhh, ovog momenta bih pojela onako u slast, pa još neka salatica, da malo razbije težinu.
Vegetarijanstvo, stvar izbora. Nemam ništa protiv. Ono što želim da kažem je da nije nužno odreći se po svaku cenu nekih stvari, u ovom slučaju mesa. Potrebno je samo napraviti dobar odabir namirnica, izbalansirati unos proteina, belančevina i ostalih stvari koje su potrebne našem organizmu, i uz malo umerenosti, svako jelo možemo da jedemo s merakom.