Momo Kapor, taj čudesni dečak čije knjige po sto puta mogu da čitam, a da mi ne dosade. Baš suprotno, iznova i iznova me oduševe i nasmeju. Književnik i slikar koji je s mnogo šarma, osećaja i humora znao da opiše naš mentalitet. Jednostavnim i lepršavim rečima išao bi u dubine psihe i razmišljanja prosečnog čoveka, žene, porodice, društva. Biti jednostavan u opisu komplikovanih odnosa u našim svakodnevnim životima, prava je magija. I ne samo to, svaka rečinica, svaka misao nosi neku poruku. Naizgled lagano, a u stvari štivo za razmišljanje.
Ne znam čoveka koji je rečima toliko znao da nagrdi Beograd i Beograđane da se činilo kao da ih očima ne može videti, a on je sve to toliko voleo. Jer, da bi o nečemu ili o nekome pisao na takav način, moraš dobro da poznaješ tematiku, a to se može samo onda kada istinski poznaješ i voliš.
Momo Kapor
13. maj
Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek njima teško kada pokušaju da prevedu neprevodivo. Piše mi jedan iz Amerike:
“U vašoj priči, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa Vas molim da mi ih objasnite:
Pišete da je to koštalo kao – kajgana Svetog Petra. Odakle znate da je Sv. Petar jeo omlete? Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da košta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je plaćena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: St. Peter´s scrambled eggs? Kada smo kod jaja, kod vas sam pronašao izraz – jaje na oko? Šta je to? Egg on eye? Zašto bi neko stavio jaje na oko? Da se možda, kod Vas očna oboljenja ne leče jajima? Unapred zahvalan itd…”
Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je mališan bio – pljunuti otac? Ko mu je i zašto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju očevi i kojom prilikom?
Sa izrazom – spava k´o zaklan, imao sam najviše neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove?
Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena baš – španska sela – (to su za mene španska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao što su, na primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači – rasturi ga k´o Bugarin ćurku. I zbog čega se neko – smeje k´o lud na brašno? Šta ima smešno u brašnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakše mi je da odgovorim na pitanje o rečima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.
Ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme:
“Ne plači mi na kućnome pragu
Da mi vrata ne povuku vlagu…”
Kako ovo bilo kome ko nije sa ovih prostora čovek može da objasni, nikako. Duh, jednostavnost, šarm – Momo Kapor
Nema već dugo godina Mome među nama, a polako se menja i duh nas samih, osiromašen je višestruko. Ostale su nam knjige kao svedok prošlosti i ondašnjeg načina razmišljanja i bitisanja. Živo me interesuje, da je Momo Kapor živ, kako bi opisao ovo što je sad oko nas.
“Sem što u Beogradu ne vole ljude koji se smeju, Beograđani koji su na vlasti ne vole ni one koji se bave filozofijom! Ovo je verovatno, jedini grad na svetu u kome se reč – filozofija, izgovara najčešće sa pretnjom:
“Nemoj ti meni tu da filozofiraš!”
Zbog toga i nismo svetu dali velike filozofe. Zastrašeni su od malih nogu. A, oni, koji su to najzad postali, izbačeni su kasnije sa Filozofskog fakulteta, jer su “mnogo filozofirali!?”
“Živeli normalni poljupci, na čelu sa poljupcem u čelo!” – Momo Kapor
Ko ne zna ove knjige skoro napamet ? Aktuelne i danas ,kao neki prorok je napisao sedamdesetih i o laznom dzep-setu i o muzici koja zavija a usi otpadaju i o Beogradu…..sjajno podsecanje !