Potrebno je vreme da nam se poslože kockice u glavi. Paralelno s tim, postoji i mnogo tekstova na temu, kako da sredimo svoj život. Deset saveta kako uspeti u životu. Kako vratiti samopouzdanje, kako biti srećni i imati pozitivne misli. Da ne nabrajam više, tih “kako”, odužilo bi se, a ima ih mnogo. Savetodavaca ima onoliko, nikli su kao pečurke posle kiše. Savremeni učitelji, takozvani “life kouč”, da upotrebim taj strani izraz, koji je sve više u modi ili opet tuđenica, postalo je “In.” Da se razumemo, ne ismevam, niti potcenjuem. Ima tu vrlo ozbiljnih priča, smernica i gotovo na svakom od nas su primenjive.
Takođe, ima i mnogo šarlatana, koji su vrlo brzo shvatili na šta se ljudi “pale”, gde su zapeli. I eto sad, na primer, u deset lekcija, “lajf kouč”, će rešiti problem. Neka to i bude tako. Ispod svake časti mi je da spominjem, a moram, one silne vidovnjake na tv-u, koji se množe nenormalno.
Tome, inače, služe psiholozi, stručni ljudi koji su drljali klupe na fakultetu barem pet, šest godina. Vredno učili i kroz praksu imali dodira sa pričama ljudi koji su zbog raznih životnih okolnosti došli u situaciju, u kojoj su zapeli.
Mnogo se u današnje vreme govori i o stresu, kao okidaču za mnoge neželjene situacije. Nagomilani stres, čak dovodi i do vrlo ozbiljnih zdravstvenih problema. Ništa od svega ovoga ja ne potcenjujem, uglavnom to i jesu veliki problemi. Međutim, ima nešto što me provocira u celoj ovoj priči.
Već ranije sam spominjala “lampice” u mojoj glavi. Čim one počnu da blinkaju, pokreće se kod mene potreba da toj temi posvetim pažnju. A kad počnu da “pište”, tada sam već u akciji i spremna da formiram neko mišljenje.
Uzmete, na primer, da pročitate deset saveta, kako da budete srećni u životu. Još teže, kako da se suočite sa nekom bolešću, gubitkom bliske osobe i tako dalje. Pročitate, uredno se držite svih deset saveta ili barem nekih. Sad, kao vi ste o tome promenili svest. Nešto vam je možda i “leglo”, ali, u suštini, svesni ste da vaš problem i dalje ostaje. Nove životne situacije, donose i nova saznanja, nova iskustva, blokade i deblokade. Nemojte se zavaravati, to je proces i on traje.
Događaj, suočavanje, razmišljanje, delovanje. Podelila bih na te faze, ne baš striktno, ali tako nekako.
Instant, danas je sve instant. Na brzinu rešiti, a tu reč i samu radnju, možemo da stavimo pod debele znake navoda. Nema ništa na brzinu, to je pogrešno i niko ne može da vam da čarobnu formulu. Svaki događaj u našem životu bio pozitivan ili negativan, stavlja nas pred sebe same. Imamo izazove koje ćemo rešavati ili ćemo potonuti. A za to nam je potrebno vreme. Kockice se poslože kad-tad.
Govorim i pišem iz ličnog iskustva. Ne kažem da je ono najbolje, da se tako i tako treba ponašati, samo kažem da je moje. Nekako sam došla do rešenja i bilo mi je potrebno vreme. Svakako bez savremenih “gurua” i uputstava tipa, kako ovo ili kako ono da rešim.
Naš organizam i naša glava kažu nam šta i kada je potrebno da uradimo. Možda nam odmah ne kažu i na koji način to da uradimo, ali polako. To samo “klikne” i onda sledimo taj, naš put. Potrebno je mnogo više osluškivati sebe i svoje potrebe. Jedino na taj način možemo da posložimo kockice u glavi, a da pritom budemo ponosni na sebe. Zbog toga se užasavam tih brzinskih saveta, a i onoga, što često možemo da čujemo “moraš da uradiš to i to.” ma ništa ja ne moram, dođe mi da kažem.
Samo ako malo oslušnemo sebe, znamo šta nam je činiti i šta, nama, najviše odgovara. Ponekad je to neka reč koja nas pokrene u pravom trenutku. Razgovor sa prijateljem, u kojem se odjednom, ničim izazvano, pronađe rešenje. Ponekad nam je potrebna i lagana gurka od strane nekoga ko nam je blizak. Međutim, ono što je najvažnije, sami sebi u stanju smo da pomognemo najviše i za to je potrebno ponavljam, vreme. Sve ostalo i sve što je instant, to je samo zavaravanje. Verovanje u sebe i svoje sposobnosti, čak i kad nam je jako teško, je osnovno i ključno.