Nismo zaboravili prave vrednosti. One nikada nisu i nikada neće biti materijalne prirode. One su neopipljive i uzvišene, one su dragocene, i one su bogatstvo u nama. Golim okom ne možemo da ih vidimo.
Izgubile su se u ovom vremenu, u ovom trenutku našeg bitisanja? Nisu, samo su skrajnute. Tu su, u nama, oko nas. Moramo da ih probudimo i vratimo na mesto koje im pripada. Moramo da se vratimo prapočetku ljudske rase, ljudske prirode, postojanju i opstanku. To mesto je temelj.
Trenutno, kažem samo trenutno, zato što ne mogu i nikada se neću pomiriti sa primitivizmom u njegovoj najgoroj formi, a koji je prevagnuo u ovim lošim godinama.
Dodatak jedan, sa stanovišta sociologije, primitivizam se opisuje kao društveni odnos u prastarim, drevnim, prvobitnim društvenim kulturama, koje su imale, iako manje civilizovane od današnjeg čoveka, svoje zakone, pravila ponašanja i bile bogate duhovnim vrednostima i to poštovale. Ovde, međutim govorim o drugoj vrsti primitivzma, vezanu za velike urbane sredine, za današnjicu gde primitivci smatraju da će uz obezvređene načine ponašanja na najlakši način doći do uspeha kod šire mase, urušavanjem osnovnih postulata ljudskih vrednosti. Nadaju se da će njihov primitivizam biti prepoznat kao avangarda i napredak.
Već sam pisala tekstove na sličnu temu, ali neka, potrebno je više puta, štaviše je potrebno stalno govoriti i pričati.
To sam videla i naučila iz medija, te moćne alatke današnjice.
Ne želim više da budem deo te plasirane prljavštine koja nam se svakodnevno vrti pred očima. Dovoljno je da samo uključimo TV, pročeprkamo po društvenim mrežama i već smo deo te mašinerije, koja guta i nameće. Smišljena i zloupotrebljena sa zadatkom obezvređivanja ljudi, njihovog dosadašnjeg načina razmišljanja i nametanja priprostog, prepunog neznanja i po trenutnim merilima ispravnog ponašanja.
Mediji u službi mračnog, lošeg, nedostojnog!
Ugasila sam TV odavno.
Ne želim više to trovanje i podsticanje na nečoveštvo, gde je čovek – čoveku vuk.
Neka budem i glupa, i naivna, ali ovde podvačim crtu, slediću sebe i one vrednosti za koje smatram da mene, jedinku, a kao deo ljudske rase mogu održati na površini.
Te vrednosti smo moj suprug i ja marljivo godinama usađivali u našu decu. Danas sa velikim ponosom mogu reći da smo uspeli u tome. Naša deca nisu deo tog establišmenta, te današnje društvene elite koja širi ovaj primitivizam, i nikada neće ni biti. Od porodice i usađenih porodičnih vrednosti, apsolutno sve polazi. Porodica, dom – to je temelj.
Ima nas mnogo koji na ovaj način razmišljamo, možda se čini da smo u manjini, možda smo nepopularni, ali to je samo sada. Nećemo stati na tome. Borba protiv vetrenjača nikada nije bila laka. Naći ćemo mi svoje mesto i podići ćemo prave vrednosti na onaj nivo koji im pripada.
”Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane, nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo pametni. Time dobijate poene, i niko vas neće prezreti. Ili, ako to dovoljno dugo radite, čak i oni koji su vas prezreli, u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene, i u današnjem sistemu vrednosti, dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima, jer su jedino one temelj ljudskog postojanja”, Nebojša Glogovac, glumac.
Neka ove reči jednog divnog i plemenitog čoveka, budu moj oproštaj od njega. Čoveka, kojeg nisam lično poznavala, a opet, čoveka koji je svojim delima i ponašenjem ostavio dubok trag u meni.
