Kad voliš nekog

Kad voliš nekog jako, jako, pa onda više nema i ostane ti sve prazno. Ostane ti rupa. Ideš, koračaš dalje zato što moraš i zato što je to tako potrebno. Pritom te svaki taj korak boli, ali  ne smeš da staneš i razmišljaš o tome.
Ideš tako korak po korak i jedini ti je cilj da izguraš dan, a kad dođe sledeći, onda sve ispočetka.

Najveći problem je u stvari, kako popuniti rupu, prazninu. Čini se da je ogromna i da svakim danom postaje sve veća, nedodirljivija, postaje samo svoja. Ta rupa ima svoj tok, svoj pravac, svoj život i nemaš nekog posebnog uticaja na nju.

Možda samo vremenom naučiš da živiš sa njom i da je prihvatiš i poštuješ.
Da se boriš protiv nje, ne možeš, jača je.
Ima dobrih dana i ima loših dana. Nekad je i ne primećuješ, a nekad te vuče u svoju dubinu, snažno, žestoko.
Onda se prepustiš i pustiš je da radi svoje, ono što mora.

To je, čini mi se sličan osećaj kao kad upadneš u živi pesak. Nisam nikad imala to iskustvo i ne znam kakav je osećaj. Gledala sam u filmovima i čitala o tome. Tu je negde, slično je i mislim da je to pravo poređenje.
Što se više batrgaš, to te dublje uvlači. Staneš li, ona miruje. Ne diraš ti nju, ne dira ona tebe. U mom slučaju pokazalo se da je to dobro.

Stalno je tu ta rupa, stalno je prisutna, nekad više, nekad manje. Kad prevagne, onda mislim da će mi mozak eksplodirati i pretvoriti se u jednu želatinastu masu, koja se pomera u zavisnosti od podloge, tamo, vamo.

Možda je malo teška tema, ali shvatila sam. Nije dobro izbegavati je.
Zato je dobro za mene da imam ovo pisanje. Znam da nije na visokom nivou, takođe, znam da imam još mnogo da radim, da učim i znam da sam daleko od nekog nazovi pisca. Međutim, pomaže mi, zahvalna sam na tome i mislim da mi je to sad cilj. Da ovladam, savladam i naučim kako da što bolje iskažem svoje misli i osećanja.

Da se vratim na rupu, ona i ja smo počele da prihvatamo jedna drugu i sada koračamo zajedno. Možda će biti čudno i smešno ovo što kažem, ali počela sam da razmišljam o tome da joj dam neko ime, da je personalizujem.

Možda na taj način postanemo bliskije, samim tim, možemo mnogo više da pomognemo jedna drugoj. Da postanemo dve dobre drugarice i kad već ne možemo jedna bez druge, ono bar da se kvalitetno družimo.
Ne znam gde će nas to odvesti, ali za sada je dobro.