Da li je komšiji crkla krava?

Ma ne interesuje me, ni da li je komšija ima, a pogotovo da li mu je crkla.
Sa komšijama imam dobre, korektne odnose. Odnesemo jedni drugima krofne kad napravimo, ili palačinke, kiflice… Ponekad popijemo kafu zajedno. Kad mi zafali kafa ili malo aleve paprike, znam gde ću.

Moja baba je govorila da komšije treba držati k’o malo vode na dlanu. Dobro, nisam baš u tom fazonu, ali svakako vodim računa o njima. Toliko od mene, a mislim i da je sasvim dovoljno, uljudna distanca.

Ne pratim više vesti. U jednom momentu sebe sam uhvatila da se svađam i to na sav glas, s televizorom. Dakle, poražavajuće. Mislila sam da se to meni ne može dogoditi. A tek na ulici, progovorila sam i tu, onako u hodu. Ljudi me malo čudno jesu gledali, a onda sam sama sebi  rekla, e nećeš više!!

Da zavirimo u svoje dvorište umesto što se bavimo svim i svačim, a pogotovo, tuđim. Tu toliko ima stvari koje bi trebalo raščistiti i pobacati, a sve čuvamo. Fioka nam je puna i prepuna, skladištimo, ne znamo ni zbog čega, verovatno u stilu, da se nađe. Tako nam je i u glavi. I sve dok glavu ne raščistimo od nepotrebnih misli i informacija, nećemo se dotaći ni fioke, ormara, dvorišta i tako redom. Potpuno mi je jasno zašto nam je onda lakše da gledamo šta se dešava kod komšije i njegove krave, ako je uopšte ima.

A tek ono, ‘’ko?’’, ‘’štaaa?’’, ‘’zar ona?’’, ‘’ma, ne mogu da verujem’’, i svako dodaje svoje mišljenje, ali naravno, bez trunke razumevanja. Tračeraj, ali onaj najgore vrste.

Priznajem, ako to odbacim, ostaću uskraćena za gomilu ‘’važnih’’ informacija. Međutim, shvatila sam da su one toliko bezvredne, toksične i niskobudžetne da se osećam loše u njihovom društvu.

Uglavnom, rešila sam da napravim distancu; otklon, zaklon, skrovište, moj kutak, moj stan, moj život ili ako hoćete nazovite to, gledanje u svoje dvorište. Za divno čudo, nema nikakvih posledica. Nisam ni prazna, a ne osećam se ni izolovano. Imam svoje sitne stvari koje me čine srećnom, a kad mi je potrebno društvo, u redu, imam i njih. Za prazne priče, a sve u stilu, važno je da se družimo, nekako više nemam strpljenja. Neću da me neko guši, ne mogu to više.

Ljudi moji, posle ovog izbacivanja nepotrebnog, osećam se rasterećeno. Priznajem, trebalo mi je mnogo vremena da dođem do ove tačke, ali, vredelo je! Pozabavila se ja sobom tako što sam otklonila neke frustrirajuće svari i gle čuda, bronhi, lakše se diše!

Nemojte misliti da je meni u životu sve potaman, pa sam naprasno rešila da pravim rezove. Imam i ja svojih problema, ali kad mi je potrebno znam s kim ću o tome. Znam i kako ću da izađem na kraj s njima kad prevagnu i postanu preteški. A, znam i šta je dobro zezanje, kao što znam i šta je lepo druženje.

Prema tome, da li komšija ima kravu ili ceo stočni fond na lageru i da li je dotična crkla ili veselo skakuće po dvorištu, to me stvarno više ne interesuje!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.