Svi volimo da se smejemo, pevamo, plešemo…ponekad i plačemo,takav je život.
Volimo more, šumu, planinu, da pričamo o lepim danima iz prošlosti i da se družimo.
Sviđaju nam se kuce, mace, ptice…
Volimo da volimo i budemo voljeni!
Imamo prijatelje, uživamo da putujemo, lenčarimo, gunđamo;
Ljubav nam je svima potrebna kao voda, bez koje ema života. Tako i ljubav, ona mala, velika, predivna koju dajemo i dobijamo.
Želimo da nas neko pohvali ili kaže neku lepu reč o nama, a ljutimo se kad nem ne ide onako kako smo zamislili.
Volimo da gazimo bosi po pesku ili travi;
Uz kaficu da opletemo po nekom, hah onako slatko;
Trudimo se da budemo humani;
Plašimo se bolesti;
Hoćemo pobede i malo manje poraze;
Čitamo knjige, gledamo filmove, slušamo muziku;
Brinemo oko raznoraznih stvari.
S vremena na vreme se zavučemo u udoba kutak, zaronimo u svoje misli i uživamo u samoći;
Imamo svoje strahove, racionalne i iracionalne;
Ponekad grešimo, ponekad uradimo dobru stvar, volimo dobru klopu i piće, i povremeo da budemo deca;
Nekad smo tužni, nekad veseli, ljuti, melanhonični, euforični ili pak zahvalni.
Kad smo tužni, tražimo da nas neko zagrli ili uhvati za ruku, potapše po ramenu;
Obožavamo da ogovaramo šefa na poslu;
Da nabacimo neku novu krpicu i bez griže savesti uživamo u tome.
Kakav god da je ovaj život, mi ga želimo, jer imamo samo jedan, možda ga trošimo dobro, možda ne.
Katkad se kajemo zbog propuštenog, a nekad pravu stvar uhvatimo u pravom trenutku i tada smo ponosni na sebe;
Volimo da mislimo lepo o sebi, a ponekad i duboko sumnjamo u svoje sposobnosti;
Oduševimo se kada dobijemo nekakav poklon, a i sami da poklanjamo, i tada nestrpljivo očekujemo reakciju;
Uz jutarnju kaficu, obično smo namćori, a onda nas, nenadano jedna sitnica vine u nebesa;
I svi smo u prolazu, i pomalo se uplašimo toga.
Kad pogledam sve ovo, u suštini, smo jednaki ili nismo? Tako je sve jednostavno, a često i komplikovano. Izbor je naš.