Šta nam je svima zajedničko?

Šta nam je svima zajedničko?

Svi znamo da se smejemo, pevamo, plačemo, plešemo..
Volimo more, šumu, planinu;
Volimo da pričamo o lepim danima iz prošlosti;
Volimo da se družimo;
Volimo kuce, mace, ptice…
Volimo da volimo i budemo voljeni!
Imamo prijatelje;
Volimo da putujemo, lenčarimo;
Gunđamo;
Ljubav nam je svima potrebma kao voda, hrana, volimo da je dajemo i dobijamo;
Volimo da nas neko pohvali ili kaže neku lepu reč o nama;
Ljutimo se kad nem ne ide onako kako smo zamislili;
Volimo da gazimo bosi po pesku ili travi;
Uz kaficu da opletemo po nekom, hah onako slatko;
Trudimo se da budemo humani;
Plašimo se bolesti;
Volimo pobede, malo manje poraze;
Volimo da čitamo knjige, gledamo filmove, slušamo muziku;
Brinemo oko raznoraznih stvari;
S vremena na vreme volimo da se zavučemo u svoj kutak, zaronimo u svoje misli i uživamo u samoći;
Imamo svoje strahove, racionalne i iracionalne;
Ponekad grešimo, ponekad uradimo dobru stvar;
Volimo dobru klopu i piće;
Ponekad volimo da budemo deca;
Nekad smo tužni, nekad veseli, ljuti, melanhonični, euforični,
zahvalni;
Kad smo tužni, volimo da nas neko zagrli, ili uhvati za ruku, potapše po ramenu;
Volimo da ogovaramo šefa na poslu;
Da nabacimo neku novu krpicu, i bez griže savesti da uživamo u tome;
Kakav god da je ovaj život, volimo ga, imamo samo jedan, možda ga trošimo dobro, možda ne;
Nekad se kajemo zbog propuštenog, a nekad pravu stvar uhvatimo u pravom trenutku, i tada smo ponosni na sebe;
Volimo da mislimo lepo o sebi, takođe, ponekad duboko sumnjamo u sebe;
Oduševimo se kad dobijemo neki poklon;
Volimo i sami da poklanjamo i nestrpljivo da očekujemo reakciju;
Uz jutarnju kaficu, nekad smo namćori, a nekad nas jedna sitnica vine u nebesa;
I svi smo u prolazu, i ponekad se uplašimo toga;
Kad pogledam sve ovo, mi smo, u suštini svi isti, ili nismo? Tako je sve jednostavno, a mi komplikujemo.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.