Mesečarenje

Godinama unazad kad se puni Mesec, meni nema spavanja. Prevrćem se po krevetu, ustajem, opet se vraćam, vrtim po tv-u filmove, već odgledane. Mučim se tako do četiri-pet ujutro i nekako tek tada uspem da zaspim.
Zabrinuta za sebe, luudim. Znamo već iz nekih”ozbiljnih”studija da osobe koje reaguju na pun Mesec su mentalno labilne, uhh, pomislih, samo mi je to još potrebno.
Pogotovo kad čujem od nekih ljudi sa kojima sam pričala, ono, u stilu, ma kakav pun Mesec, ti si luda!
Međutim, opet u priči sa nekim drugim ljudima, čuh da se i njima dešava ista stvar. Odahnula sam, znači nisam jedina i nisam luda.
Čitala sam i o tim mesečevim menama poprilično, sve u želji da sebi objasnim ta nespavanja. E, tu sam saznala da u vreme punog Meseca, dolazi do pojave plime i oseke, i to pojačano. Tada mi je tek pao kamen sa srca. Ako Mesec utiče na takvu jednu ogromnu prirodnu silu kao što je more, onda tu zaista ima nešto.
Takođe sam saznala da melatonin (hormon koji je zadužen za san) reaguje na mesečeve mene, a pogotovo na pun Mesec. Tu je još i razražljivost, npr. u tim danima samo tražim žrtvu za svađanje. Moji ukućani navikli na tu pojavu, klone me se tih dana, neće niko da se svađa, tako da ne mogu pošteno ni da se isvađam.
Dumala, ja dumala, moram nekako da rešim to stanje.
Sad sam doakala i tome, mislim, i dalje me muči nesanica u tom periodu, ali mi stan blista.
Više se ne vrtim po krevetu do beskraja i nazad. Sad lepo noću perem prozore (ipak spustim roletne da me komšije ne strpaju u Lazu), perem veš, peglam (tu čak i uštedim na struji, pošto je noću jeftina tarifa), detaljno sređujem kuhinju, doduše, ne mogu baš da usisavam, ali nije ni važno. Trudim se da ne pravim preveliku buku, ipak drugi spavaju.
Negde pred zoru srušim se u krevet od umora i zaspim k’o top, potpuno zadovoljna.
Sad ponovo imam redovno mesečno generalno sređivanje stana.