Izraz ćućorenje označava; šaputanje, domunđavanje, brbljanje, brušenje jezika, ćakulanje, torokanje, zveketanje, naklapanje, parlanje. Više od stotinu sinonima postoji za njega, a ja sam odabrala, ćućorenje. Svida mi se taj izraz, nekako je lepršav, provetren, onako usputan i ne previše ozbiljan.
Prva mi je, u stvari, asocijacija na mali, sladak, ušuškan, kafić sa bašticom, recimo, neki, kasno popodnevni termin. Tada su, uglavnom, sve planirane aktivnosti za taj dan završene, pa opušteno sedim s prijateljicama na partiji razgovora. Obožavam takve momente koji samo nama pripadaju. Obožavam tu laganu, lepršavu priču, obožavam ćućorenje. Neopisivo se radujem, jer znam, u kom god pravcu krenula priča, uživaću zajedno sa mojom dobro znanom ekipom. Šta tu svašta može da se čuje, ljudi moji, pa niste ni svesni.
Dobro, nisu baš uvek lagane teme, ima i onih teških. Ima momenata kada samo želimo da smo u društvu bliskih ljudi, pa makar ni ne progovorivši, samo ih slušajući. Naravno, kad smo u društvu bliskih ljudi koji nas shvataju, ni oni se neće ljutiti na nas, ako smo malo odsutni. Znaju, ako želimo, reći ćemo, a ako ne želimo da pričamo o nečemu što nas muči, pa dobro. Bitno da smo zajedno, a doći će na red i priča.
Dakle, ćućorenje, divan vid opuštanja u krugu prijatelja.
E sad, ipak bih napravila jednu skalu, lagano, lakše, najlakše, teško, teže, najteže, ćućorenje = ogovaranje.
Nimalo popularna tema za pisanje, a opet toliko prisutna u našim životima. Nema osobe na svetu koja nije bila u situaciji da je ogovarana, a kada je saznala za taj detalj nimalo joj nije bilo svejedno. Bilo da su laži ili neke napumpane stvari.
I šta uopšte znači ogovaranje? To je razgovor između dve ili više osoba o nekoj drugoj osobi koja nije prisutna i obično ima negativnu konotaciju. To su priče o ličnom životu, postupcima, karakteru, načinu ponašanja, načinu razmišljanja i tome slično.
Tračarenje je laka kategorija, kao u boksu, onako lagano ćuškanje, zabave radi, potpuno bezazleno i ne toliko neprijateljski nastrojeno. Više ono kao – jao, znaš šta je uradila – e, jesi gledala Evroviziju ili San Remo. U nekom momentu svi redom smo ga “gutali”, ona haljina je baš bezveze – i tako dalje, da ne nabrajam. Trpam to u korpu sa nekim vidom žute štampe, od koje se inače užasavam i ne pratim je, ali dobro je poređenje. Laganica koja nikoga ne ugrožava, a često može da bude i zabavna. Često se tu slatko nasmejemo, srdačno, prostodušno, bez bilo kakve zadnje namere.
Takođe bih u ovaj opis stavila izraz opušteno ćaskanje ili kako već znamo da kažemo, ma ništa lepše od dobrog trača, a sve propraćeno salvom smeha. Zbog toga se i kaže, trač partija. A da, obožavam i ono, kad se vidim sa drugaricom, a nismo se videle, zamisli molim te, ceo dan, pa s vrata – šta ima novo. Hahaha, ma to je milina.
Pišem u ženskom rodu zato što sam žena, ali to ne znači da se ćućorenje ne povezuje i sa muškarcima. Oni verovatno imaju neki drugi, muškiji izaz, a pritom, još kako znaju da opletu, mada često ne žele to da priznaju.
Ogovaranje stavljam u tešku kategoriju, kod mene izgleda nema sredine. Ogovaranje mi je ružno, to je obezvređivanje, srozavanje i ponižavanje druge osobe u tuđim očima. Trudim se da ne učestvujem u tome, ipak, nehotice sam bila uvučena. Bila sam prisutna mnogo puta kada je na meniju bila ta teška kategorija i pritom se nimalo lepo nisam osećala. Po prirodi sam takva da ću uvek da tražim opravdanje za neke ili nečije postupke. Neki put možda i ne postoje olakšavajuće okolnosti, mada je nečiji postupak zaista za osudu. Samo, uvek postoje dve strane medalje i uvek je potrebno saslušati i onu drugu, pa tek onda doneti sud.
Pogotovo je ružno ako su u pitanju dve osobe koje su doskora bile bliske i onda to istresanje prljavog veša baš bude ružno. Neko uživa i u tome, ja ne. Nekome baš takva prljavština služi da svoje komplekse kroz nju pokuša da opere. Ne opravdam takvo ponašanje, štaviše, mučno mi je. Bežim brzinom munje iz takvog društva i takve priče. Naravno, sve uz napomenu da ne želim to da slušam, a još manje da učestvujem u tome. Takođe, menjam svoje mišljenje o osobi koja to radi. Ako mi je bliska, otvoreno ću da kažem šta mi smeta, a ako je ta osoba neka površna drugarica, nje ću da se klonim.
Ne želim više da trošim reči na ovakav vid komunkacije, to mi je prljavo i nedostojno svakog iole moralnog čoveka. Stoga se vraćam na onu lepšu stranu, upravo žurim na jedno lepo ćućorenje i već unapred se radujem. Taj intimni, bliski trenutak u društvu dragih osoba, koji, doduše, može da potraje i satima, apsolutno ništa ne može da zameni.