Tajno pričanje, šuškanje, domunđavanje, brbljanje, tamburanje, brušenje jezika, ćakulanje, četovanje, došaptavanje, torokanje, zveketanje, naklapanje, pricućkanje, parlanje i tako dalje. Više od stotinu sinonima postoji, ja sam odabrala, ćućorenje. Svida mi se taj izraz, nekako je lepršav, provetren, onako usputan i ne previše ozbiljan.
Prva mi je, u stvari, asocijacija na mali, sladak, ušuškan, kafić sa bašticom, recimo, neki, kasno popodnevni termin, kad su uglavnom, sve planirane aktivnosti za taj dan završene i kad se nađem sa prijateljicom ili više njih. Obožavam takve momente koji samo nama pripadaju. Obožavam tu laganu, lepršavu priču i neopisivo joj se radujem, jer znam da u kom god pravcu krenula, uživaću zajedno sa mojim prijateljicama. Šta tu svašta može da se čuje, ljudi moji, pa niste ni svesni.
Dobro, nisu baš uvek lagane teme, ima i onih teških, ima momenata kada samo želimo da smo u društvu bliskih ljudi, pa makar ni ne progovorivši, samo ih slušajući. Naravno, kad smo u društvu bliskih ljudi koji nas shvataju, ni oni se neće ljutiti na nas, ako smo malo odsutni, jer znaju, ako želimo, reći ćemo, a ako ne želimo da pričamo baš tada o nečemu što nas muči, pa dobro, bitno da smo zajedno, a doći će na red i priča.
Dakle, ćućorenje, divan vid opuštanja u krugu prijatelja.
E sad, ipak bih napravila jednu skalu, lagano, lakše, najlakše, teško, teže, najteže, ćućorenje = ogovaranje.
Nimalo popularna tema za pisanje, a opet toliko prisutna u našim životima. Nema osobe na svetu koja nije bila u situaciji da je ogovarana, a kada je saznala za taj detalj nimalo joj nije bilo svejedno. Bilo da su laži, ili neke napumpane stvari.
I šta uopšte znači ogovaranje?
To je razgovor između dve ili više osoba o nekoj drugoj osobi koja nije prisutna, i obično ima negativnu konotaciju. To su priče o ličnom životu, postupcima, karakteru, načinu ponašanja, načinu razmišljanja.
Tračarenje je laka kategorija, kao u boksu, onako lagano ćuškanje, zabave radi, potpuno bezazleno i ne toliko neprijateljski nastrojeno. Više ono kao – jao, znaš šta je uradila – e, jesi gledala Evroviziju, ili San Remo, koji smo u nekom momentu svi redom”gutali”, ona haljina je baš bezveze – i tako dalje da ne nabrajam. Trpam to u korpu sa nekim vidom žute štampe, od koje se inače užasavam, i ne pratim je, ali dobro je poređenje. Laganica koja nikoga ne ugrožava, a često može da bude i zabavna. Često se tu slatko nasmejemo, srdačno, prostodušno, bez bilo kakve zadnje namere.
Takođe bih u ovaj opis stavila izraz opušteno ćaskanje, ili kako već znamo da kažemo, ma ništa lepše od dobrog trača i sve to propraćeno salvom smeha. Zbog toga se i kaže, trač partija.
A da, još obožavam i ono, kad se vidim sa drugaricom, a nismo se videle, zamisli molim te, ceo jedan dan, pa odmah s vrata – šta ima novo – hahaha ma to je milina.
Pišem u ženskom rodu zato što sam žena, ali to ne znači da se ćućorenje ne povezuje i sa muškarcima, samo što oni verovatno imaju neki drugi, muškiji izaz, i pritom, još kako znaju da opletu, mada često ne žele to da priznaju.
Ogovaranje stavljam u tešku kategoriju, kod mene izgleda nema sredine. Ogovaranje mi je ružno, to je obezvređivanje, srozavanje i ponižavanje druge osobe u tuđim očima, i trudim se da ne učestvujem u tome. Bila sam prisutna mnogo puta kada je na meniju bila ta teška kategorija, i nimalo lepo se pritom nisam osećala. Po priodi sam takva da ću uvek da tražim opravdanje za neke ili nečije postupke. Neki put možda i ne postoje olakšavajuće okolnosti, neki put je nečiji postupak zaista za osudu, samo, uvek postoje dve strane medalje, i uvek je potrebno saslušati i jednu i drugu stranu, pa tek onda doneti mišljenje.
Pogotovo je ružno ako su u pitanju dve osobe koje su doskora bile bliske, i onda to istresanje prljavog veša baš bude ružno. Neko uživa i u tome, ja ne. Neko baš traži takvu neku prljavštinu i onda možda svoje komplekse kroz nju pokušava da opere. Ne opravdam takvo ponašanje, štaviše, mučno mi je to, i bežim brzinom munje iz takvog društva i takve priče uz napomenu da ne želim to da slušam, a još manje da učestvujem u tome. Takođe, menjam svoje mišljenje o osobi koja to radi, ako mi je bliska, otvoreno ću da kažem šta mi smeta, a ako je ta osoba poznanica ili neka površna drugarica nje ću da se klonim.
Ne želim više da trošim reči na ovakav vid komunkacije, to mi je prljavo i nedostojno svakog iole moralnog čoveka.
Stoga se vraćam na onu lepšu stranu, upravo žurim na jedno lepo ćućorenje i već unapred se radujem. Taj intimni, bliski trenutak u društvu dragih osoba, koji, doduše, može da potraje i satima, apsolutno ništa ne može da zameni.
