bakica i tablet

Bakica i tablet

Volim leti, jutrom, dok još vrućina nije blokirala većinu aktivnosti, da odem na jedno meni drago mesto na prvu jutarnju kafu, bakice, dekice i ja. Tamo je mir i tišina, barem u tim jutarnjim satima.
Drvored platana, gusto posađen sa obe strane ulice pravi takvu hladovinu da i kad je najtopliji deo dana bez problema možete ovde da predahnete.
Umesto asfalta, makadam.
Cela ulica i taj makadam onako vuče na staro, prastaro, autentično. Još samo fale neki konjanici ili kočije da Vam se pojave iza leđa, da čujete topot kopita po toj kaldrmi, pa da osetite duh prošlih vremena. A ja obožavam takve prostore.
Kafić u centru grada, bukvalno na pet minuta od gradske žile kucavice, a opet po strani, pa u njega dođu samo oni koji znaju za njega.
Nema tu turista, vrzmaju se okolo, ali tu ih put ne navodi na veliku radost nas redovnih, vernih, slobodno mogu reći starosedelaca, pošto smo tu od samog otvaranja.

Na ovo ušuškano ”tajno” mesto prvi put me je doveo moj tadašnji dečko, a i kasnije kad smo se venčali često smo tu voleli da dođemo. Kao vrsni poznavalac grada moj muž mi je pokazao mnoga ovakva šarmantna, skrivena i ušuškana mesta , a takođe me je naučio i kako da volim ovaj grad.
Ako na ovakav način voliš ovaj grad, i grad će zavoleti tebe – govorio je, i bio je potpuno u pravu.
Njega više nema, fizički. Ima ga još jako puno u mojoj duši, i u mom srcu, ali, zato, ostao je grad koji sam ja zavolela i koji je mene zavoleo, ostao je kafić, i ostalo je naše mesto.

Elem, pre neko jutro, dođem, da iskoristim još malo ovog leta koji nam daruje neke od poslednjih toplih dana pre nego što uđemo u jesen.
Smestim se, prilazi mi već znan konobar, simpatičan, nasmejan – dobro jutro, hoćemo li isto, hoćemo, hvala – kažem ja.
Dok vadim sav potreban pribor za jutarnje kafenisanje pogled mi padne na sto ispred mene, kojem je upravo prilazila jedna bakica, elegantna, skockana do i najmanjeg detalja.
Malo nepristojno, ali zadivljena njenom pojavom, ipak sam nastavila da zurim u nju, u njene pokrete, u njenu frizuru, odeću, cipele.
Kako je sela vadi iz torbe cigare, muštiklu, telefon i tablet. Čuj, tablet, bakica preko, cenim, osamdeset godina, vadi tablet i konektuje se.
Nastavila sam da zurim sa sve većim oduševljenjem. I njoj je prišao konobar sa srdačnim osmehom i uz lagani pozdrav shvatim da je i bakica čest i dobro znan gost, baš kao i ja, samo što se do sada nijednom nismo srele.
Oči nam se ukrstiše kad je konobar otišao, ja u čudu još uvek. Sve to što mi se u poslednjih par minuta dešava pred očima, toliko je simpatično i lepo da ne mogu pogled da odvojim.
– Dobro jutro, tiho i sa laganim osmehom progovori bakica – pogledavši u mene – dobro jutro, odgovorim.
– Znate, nastavljam ja – prvi put Vas vidim ovde, znam da sam nepristojno pratila svaki Vaš pokret, ali moja radoznalost je upravo dostigla svoj najviši nivo, sve na Vama me je oduševilo, ali kada sam videla da vadite iz torbe tablet, samo što mi šoljica sa sve kafom, nije ispala iz ruke.

Ona se mekano, toplo nasmešila i odmah počela bez ikakvog ustezanja da priča svoju priču.
Stanuje u toj ulici, nešto malo niže od kafića, u porodičnoj staroj kući. Udovica je već dugi niz godina, ima sina i ćerku, jedno u Londonu, drugo u Vašingtonu, ima i unuke. Počesto ide njima u posetu pa je zbog toga u poslednje vreme nema ovde, u ovom kafiću gde najviše voli da sedne i popije kafu, onako s merakom.
– Otud i tablet – kaže, deca su mi nabavila, a ja sam pod stare dane naučila kako da baratam s tom vrlo korisnom stvarčicom. Na taj način sam stalno u kontaktu sa mojom decom, sa mojim unucima, i taj tablet je jednostavno moj prozor u svet.

Još dugo smo ostale tako da čavrljamo, u nekom momentu me je pozvala da pređem za njen sto, što sam ja na moje veliko oduševljenje i uradila, i nisam se pokajala.
Ne pamtim da sam u životu ikada imala tako jedan prijatan i interesantan razgovor. Ragovor u kojem sam toliko uživala, a takođe i naučila ponešto.

Bakica se nije prepustila tugovanju, kuknjavi, kao što to već očekujemo od ljudi u tim godinama. Bakica se savršeno uklopila, a kako joj je zaista to samo ona zna.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.