Moralni daltonisti koji kritikuju boju

Moralni daltonisti koji kritikuju boju

Fantastična rečenica na koju sam naišla čitajući jednu knjigu. Koliko samo tema za razmišljanje otvara ta jedna rečenica. Moral i kako s njim…Šta je uopšte moral i da li nam je potreban?

Pošto ne volim da osuđujem, a ni da kritikujem, bolje mi je da fokus stavim na sebe i na taj način nikoga ne ugrozim. Za druge uvek pronalazim neko opravdanje i razumevanje, za sebe ostavljam preispitivanje i počinjene greške.

Evo, na primer, cigare. Tolika hajka se digla na pušače, još malo pa će u gradu napraviti geto. U redu, da je zdravo, nije.
Priznajem, duvanim i sama k’o lokomotiva, znam i da opsujem. Što se tiče alkohola volim ponekad da popijem malo točeno i neka to budu moji poroci, ali ja sam jedinka, mala i nebitna.

Međutim, šta ćemo sa onom silnom drogom, “tabletice” na svakom ćošku, “mara ili gandža” dođu nešto kao dobar dan, za opuštanje i to je valjda zdravo. Alkoholizam galopira, zatim korupcija, o ekspanziji štetnih gasova da ne pričam, ionako ni ne znam ništa o tome, no osetim. A da je štetno, jeste.

Šta se dešava sa hranom? Pojma nemamo šta jedemo, a sve je u službi tobož’, zdrave ishrane. Šta je sa siromaštvom, šta je s pristojnim ljudima koji nemaju para da plate redovne mesečne račune. Mogla bih do sutra da nabrajam, ali ne mogu, jer u svakom deliću našeg života postoji i moglo bi da potraje.

Moral i kako s njim?

Moralni daltonisti zakačili se za cigare, pazi molim te, sad je to jedino zlo i naopako. A šta ćemo s onim što se valja iza brda? Za psihopate kažu da su ”daltonisti za ljudska osećanja”, kako ćemo onda da definišemo moralne daltoniste? I uopšte, taj izraz za razne kritičare morala, kod njih je sve crno ili belo. Ne postoje tanane nijanse koje zavise od podloge na koju stavimo boju tako da od nje sve dalje zavisi. Naše ponašanje, naše razmišljanje, delovanje i na kraju naše percipiranje morala.

Moral je, po nekoj slobodnoj definiciji skup određenih pravila koja su vezana za neko društvo, kulturu, porodicu, državu. Moglo bi se reći da svako okruženje, svaki pojedinac ima svoja pravila ponašanja i ne bismo mnogo pogrešili.

Evo, na primer, prostituka na ulici pošteno odradi svoj posao i pošteno zaradi svoje pare. Pretpostavljam da se niko na njen rad nije žalio, ali taj njen rad je nemoralan. S druge strane neki poslovni čovek, ”sposobni biznismen”, okrenuće par telefona, ”podmazaće” tamo gde je potrebno, usput će da prevari i zavije u crno neke druge koji su mu zasmetali, i šta? Ništa. Na kraju godine dobije nagradu i počasnu titulu kao najuspešniji i najsposobniji. I što je najgore u svemu, svi će da ga tapšu po ramenu i čestitaju mu. Dakle, nepošteno je odradio svoj posao, shodno tome i nepošteno zaradio svoje pare. I njegov rad je moralan i društveno prihvatljiv u društvu koje je debelo izgubilo kompas.

Ono što mene muči u celoj ovoj priči je da nam takvi ljudi daju moralne odrednice. Oni se to usude.  S punim pravom kritikuju druge, a pritom su verovatno pre izvesnog vremena i sami koristili usluge jedne nemoralne prostitutke.

Još jednom, moralni daltonisti…hah..pa šta mi s njima da radimo?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.