I kada je sve oko nas zatvoreno, i kada su nam sve lađe potonule, pojavi se čarobna reč, ključ. Samo, ne otvaraju svi ključevi baš uvek i baš sva vrata. Potrebno je pronaći onaj pravi. A šta kad su neka vrata blindirana, pa ima sistem zaštite ne zna se, petnaest šipki odozgo, pa nekoliko bočno. Da mogu stavili bi i dijagonalno, barem nekoliko šipki, što komplikovanije to bolje. Međutim i ta blindirana vrata otvara samo jedan ključ. Da budemo metaforički nastrojeni do kraja, apsolutno sve u životu ima svoj ključ.
Ključ za ljubav je tolerancija, strpljenje, mašta, komunikacija, osluškivanje, pažnja, smeh. Postoji tu još mnogo reči, ovo je moj odabir.
Lako se ulazi u ljubav! Emocija, pogled, privlačnost, klikne to u sekundi. Tren je dovoljan i eto; uzburkano sve od glave do pete. Teško je izvući se iz nje, ona zgrabi, ščepa, podiže i tada lebdimo, ali kada tresnemo dole, e tada ne znamo šta nas je snašlo. I gde je sad tu ključ? A zašto bi morao da postoji bilo kakav ključ kada volimo i osećamo se najlepše na svetu. Sve nam je lepo, pa i kiša i sneg, a tek proleće, uhh nema kraja nabrajanju. Nismo ni svesni koliko visoko možemo da poletimo, ali kada padamo, to je onda gromoglasno, urnebesno, strašno.
A zašto nam se dešava i zašto uopšte pominjem pad?
Zato što je to skoro pa obavezno, a pripreme nema. Nema tu mesta za razmišljanje, iracionalni smo u ljubavi, a kako i ne bi bili kad je to predivna emocija. Nije da sad hoću da pričam ružno o ljubavi, naprotiv. Hoću da kažem da i taj pad nije kraj sveta, mada nam se tada tako čini. Uvek može da se pronađe neko rešenje, samo ako se želi, ako se ima volje i dovoljno sluha, i za nekog drugog sem nas.
A da, zaboravih, to sam ustvari trebala da kažem na samom početku, postoji ogromna razlika između zaljubljenosti i ljubavi.
Zaljubljenost je trenutna, žestoka, burna, a često i slepa, ne vidimo dalje od svog nosa, samo se prepuštamo.
Ljubav je drugačija, ona traje, dublja je, isprepletena tananim nitima i satkana od naših osećaja, ipak, malo drugačijih osećaja, predodređenih za nešto veliko, za trajanje.
Sad dolazimo do onog dela, a gde je sad tu ključ, ima li ga ili ne? Mogu da Vam dam odgovor samo iz svog iskustva, univerzalnog ključa za ljubav nema.
Ono što znam zasigurno, put od zaljubljenosti do ljubavi je dugačak, divan, ponekad posut trnjem, prepun osluškivanja što nas samih, tako i partnera. Najgore je ako smo sebični – ja, pa ja – odmah to zaboravite, toga u ljubavi jednostavno nema, zabranjeno je, ovo Vam dođe kao nepisano pravilo. U ljubavi smo – mi – i tačka.
Kod mene to je išlo i jedan korak dalje, postojao je samo on. Možda ćete sad malo da se pobunite i kažete, čekaj, a gde sam tu ja. Ne, takvo pitanje sebi nijednom nisam postavila, samo mi je bilo bitno kako da usrećim njega, i da vidim na njegovom licu, iznenađenje, oduševljenje, užitak. Da se oči zacakle, da se pojavi osmeh odobravanja i nepostavljenog pitanja – kako si znala – pa eto, znala sam.
Da ne biste pogrešno izvukli zaključak o mojoj podložnosti njemu, ne, bilo mi je vraćeno stostruko više. Ali, ne radi se ovde o davanju radi vraćanja, ovde se radi o nesebičnom davanju bez razmišljanja hoće li mi biti vraćeno, nebitno je, ljubav mora biti bezuslovna. Kada se prepozna onda je to prava stvar.
Ne želim ni da idealiziram, bilo je tu i prepirki i svađa, naravno, kad nije sve išlo onako kako sam ja zamislila. Posle svađe redovno sam se pitala, šta ja radim s ovim čovekom, barem jedno petnaest puta u svojoj glavi sam se razvodila iz besa, hmm on će meni…da sad ne nabrajam i da ne lajem. Naravno da mi u normalnom stanju nikada nije padalo tako nešto na pamet. Kada se stiša bes i kada razmislimo oboje, sve dođe na svoje.
Takođe, bilo je puno razgovora i smeha. Humor nam je bio jača strana, a to je tako važno dragi moji. Tog smeha, i sad kad se setim ponekih momenata grohotom, na sav glas se smejem.
Da zaključim, ključa, konkretno za ljubav nema ili ima. Ima ga, samo svako od nas mora da pronađe svoj ključ i ono što mu najviše prija. Ako dobro poznajemo sebe, još bolje ćemo prepoznati šta nam je potrebno, samim tim više ćamo znati nesebično da dajemo. Za mene je to bila suština ili ključ. Srećno!
