Nešto novo se dešava, društvene mreže su živnule više nego inače. I kako bismo sve ove dane u izolaciji provodili da ne postoje društvene mreže? Ma podnosili bi, ali drugačije. Iako nam one s vremena na vreme idu na živce, opet, nekako se čini da je lakše s njima nego bez njih. Malo se uključujemo, malo se isključujemo, pa onda nešto novo pročitamo. Čini se kao da se vrte iste stvari, ali nije, ima i ponešto novo, pa čak i interesantno. Nešto nas nasmeje, nešto rastuži, razbesni i tako u krug. Čitanje knjiga, gledanje filmova, serija, spremanje već spremljenog, pravljenje hrane, sve je to tu, prisutno, ali prisutne su i društvene mreže.
Uz jutarnju kafu obavezno se uključim na prozivku, poželim dobro jutro prijateljima i malo se družim. Recimo, oduševili su me izazovi, društvene aktivnosti koje su krenule putem interneta. Novi i drugačiji način druženja. Pogotovo kad vidimo da su i oni, koji su inače za nas nedodirljivi, a tu mislim na javne ličnosti, u potpuno istoj situaciji kao i mi, obični i nepoznati. Eto, to je sad nešto novo što spaja ljude, države i kontinente.
Glumci, sportisti, muzičari, pisci, profesori, doktori i obični ljudi na svojim poslovima, oni koji rade, i oni koji su kod svoje kuće. Izazovi su postali hit, neka vrsta podrške i motivacije, a pritom svi se lepo zabave, nasmeju i unesu nešto malo dobre energije u ovo čudno vreme. Stare fotografije, muzičke obrade, plesni i mnogi drugi izazovi preplavili su sve moguće platforme i to je lepo. Mislim, nije lep povod, ali način za prevazilaženje ozbiljnog stanja je fascinantan. Gotovo da je prestala podela na bogate i siromašne, bele i crne, na različite veroispovesti. Možda je ovo jedinstven momenat u istoriji i na celoj planeti u kojem su svi, apsolutno svi okrenuti samo u jednom pravcu.
Ohrabrujuća je i velikodušnost onih koji mogu finansijski da doprinesu i pomognu, svojoj državi ili pojedinačno nekome ko nema. Da li je to medicinska oprema, hrana, odeća i sve ono što je najpotrebnije u situaciji kada je zdravlje u pitanju i kada se brzinom munje ostaje bez posla, skoro da je nebitno. Spremnost da se pomogne kao da je iznedrila neke nove ljude, kao da je pokrenula lanac dobročinstava koji je bio zagubljen ili izgubljen. Donacije pljušte na sve strane, kao i reči podrške jedni drugima, jer nikome nije lako.
Nisu izazovi baš tako novi, traju oni već neko vreme, samo sad, u ovom trenutku došli su onako relaksirajuće, jer više nego ikada imamo razloga da ostanemo kod kuće. Društvene mreže su napokon dobile svoje opravdano mesto i razlog više da se uključimo na njih. Pozorišne predstave, opere, balet, koncerti i sve ono što bismo u normalnim okolnostima gledali i slušali na određenim mestima, sad su silom prilika ovde. I nije to tako loše, jer mnoge stvari koje sam zbog raznih okolnosti propustila, sada mogu na miru da odgledam.
Da, sve je postalo jako čudno, jer jedan od najvećih izazova u današnje vreme je ostati kod kuće. U početku izolacije još se i pronalaze zanimacije, međutim, kada to predugo traje, onda nam već svaki živac igra. Briga, strah, svega tu ima, ali čini mi se da je sada najvažnije strpljenje i čovekoljublje.