Intelektualna poletna elita: Mihajlo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Đura Jakšić, Stevan Sremac, Branislav Nušić i mnogi drugi naši blistavi umovi. Generacija koja je bila prepuna duha, oduševljenja, bunta i stvaranja.
Da li je moguće da su se današnji intelektualci, taj neustrašiv glas naroda, buntovnici i avangarda utopili u ovo sivilo? Zavukli se u mišiju rupu i možda prodali za siću u nekoj od političkih stranaka zarad ličnog i lažnog prosperiteta.
Zašto i s kojim pravom dopuštaju da budu potopljeni nekim rijaliti dnom koji na najgori mogući način spušta i srozava prave vrednosti ispod svakog nivoa.
Ako se ta naša inteligencija ne probudi, pod intelektualcima smatram ljude od struke. Ljude kojima je to posao, koji misle svojom glavom i na sve nepravilnosti reaguju istog trena. Mi kao narod bićemo uništeni. Moralno i duhom. Smrvljeni u nekom ćošku beznađa.
Zadaci intelektualne elite u svakoj državi, pa tako i u našoj, su bunt protiv nametnutog prostakluka i bahatosti koji divlja i nema nameru da se zaustavi, štaviše, širi se kao epidemija. To su kola koja srljaju u provaliju.
Ko je naslednik Bogdana Tirnanića, najšire obrazovanog srpskog novinara koji nije ćutao, i koji je bio kost u grlu mnogim bivšim i sadašnjim čelnicima. Novinar koji je hrabro obrađivao aktualne teme i s punim pravom prozivao mnoge odgovorne ljude i vraćao moralnost tamo gde se izgubila. Čovek koji je pozivao na humanost i čovekoljublje.
Sve ovo što se već duže vreme dešava sa nama, našom državom, kulturom, iskvarenošću, nestručnošću, uzelo je maha. Neko mora da progovori. Neko mora da preuzme odgovornost i kaže glasno i jasno, dosta je.
Gospodo, probudite se, dugo ste spavali. Vostani Serbia! Ovo više nije pet do dvanaest, kasnite, znak za uzbunu odavno je prestao da svira.
Narod je željan svetlosti koju jedino od Vas može da dobije. Vičite, argumentovano, ne u prazno. Urlajte. Izađite iz utopije u koju ste zapali. Potrebni ste svojoj državi i svom narodu. Idite hrabro uz dlaku svemu što uništava i urušava dostojanstvo ovog naroda koji je već na izdisaju.
Nemojte da sa nama i dalje upravljaju estradne zvezde i da nam one određuju kvalitet života. Neka one pevaju, široko im polje, ali neće meni. Ne želim da mi budu nametnute kao nešto što je sasvim normalno, jer nije.
Ćuti SANU, ćute univerzitetski profesori, ćute pisci, novinari, dramaturzi, režiseri… Pokrenite se Vi, pokrenuće se i narod.
Gde se dadoše umni hrabri ljudi, spremni za svoje ideale i ideje daleko da idu? Tu su, među nama. Spavaju i čekaju da neko drugi završava posao, a usput, po kuloarima, nezadovoljno gunđaju.
Vi, današnji intelektualci, imate moralnu obavezu prema svom narodu da progovorite, da se podignete i iznađete načine da se vaš glas čuje. Dosta je bilo hleba i igara. Mobilizacija Vas, umnih ljudi je u toku, odazovite se. Mi obični ljudi vapimo za Vašim rečima i Vašim buntom.
Citiram reči jedne naše univerzitetske profesorke, jednog profesionalca i intelektualke u pravom smislu te reči:
“To što sam izgubila posao zbog dugačkog jezika je realnost, oterana sam sa fakulteta jer sam govorila ono što se vlasti nije dopadalo, ali da je nas tri hiljade, koliko nas ima na beogradskom univerzitetu, to govorilo, niko ne bi bio oteran i brže bi se rešile neke stvari”.
Jasna, svaka cast na ovom pokusaju da probudis protest i svijest ne samo intelektualaca nego i ljudi zdravog una. Dnasnja nova generacija a i mi stariji, smo zaglupljeni medijima koji nam ispiru mozak i pretvaraju nas u stado preplasenih ovaca. Ocekuje se od intelektualne elite da povedu akciju i progovore glasom svih ljudi. Pojedinci sami postaju progonjeni ali glas vecine se cuje dalje i glasnije. Nadam se da ce mnogi procitati i zamisliti se kao sto sam se ja zamislila. Hvala na budjenju.
Već dugo me tišti ova teme i još mnogo sličnih. Svi moramo da se probudimo iz stanja u koje smo zapali. Tema je velika i zaslužuje našu pažnju. Drago mi je da smo istomišljenice!
Često nedostaje volje i hrabrosti da se progovori o krucijalnim temama, lakše je biti ušuškan u svom komfor mizmu i s visoka deliti lekcije. Pozdrav i srećno.
Slažem se! Ako se svi malo mrdnemo, možda se i otvore neka vrata za krucijalne teme koje nas muče! Hvala na podršci, znači puno!
Comment Pažljivo sam pročitao napisano. Kao prvo, sve je tako kako si napisala, nažalost. Nešto se mora dogoditi, pokreniti, da progovore oni koji bi trebali, kojima je to dužnost i obaveza. Ne znam samo koliko će godina proći do tada? Ipak se nadam da će brzo doći i to vreme, nešto se pokreniti, dogoditi…?
Hvala ti Dule što si pročitao, nadamo se tome svi!
Svaka cast, Jasna!
Pojedinci bi nesto i da pokrenu, ali podrske niodkuda. Verovatno nije momenat:-)
Hvala gospođo Maco! Možda malo poguramo ili barem navedemo mnoge pojedince na razmišljanje!
Mislim da ispred svih njih ipak treba jedan glavni koji ce da preuzme taj “vruc kesten “…. A “taj” je I previse intelektualac , svestan tereta i dubine mulja u koji smo zapali….na zalost
Mnogo jak i mnogo lud i mnogo strpljiv mora da bude “taj”…..
Starije generacije vec jako umorne od toga svega a mladi jos zeleni!!!
Pozdrav tebi veliki ….pametnice I buntovnice moja !!
Ljubi tebe buntovnica tvoja! Hvala što čitaš i hvala na komentaru, dobar je sviđa mi se!
Trapi, clanak pogadja u “sridu”. Nazalost ovo traje predugo, po meni je koren problema u obrazovanju, obrazovna struka potcenjena, skolstvo nazadno i nikad reformisano. Sve je povrsno i nema kulture citanja kao nekada.
Nezavisni um je nezna biljka i pametna drustva ih promovisu. Narod je namerno zapusten i sveden na golu egzistenciju. Furaj svoj fazon Trapi i zelim ti puno lajkica.. nemoj misliti da je u Irskoj puno bolje, svi politicari se slazu u jednom da onemoguce nezavisno misljenje.. Pozdravi decu od cika Bube.
Aposlutno se slažem s tobom i sve si u pravu. Da, predugo traje i kao da se planski radi na urušavanju svih vrednosti na kojima smo, recimo mi odrastali. To je tužno. Hvala ti što si pročitao. Veliki pozdrav tvojoj porodici i tebi, čika Bubo!
Jasna, imas krasne klince svaka cast… mi kao i ti verujem , decu vaspitali da uce, da gledaju prave filmove, pa pozoriste, pa predstavili muziku koja traje.. i oni odabrali dzez muziku, film i knjizevnost kao profesije.. i muce se big time da prezive u “vrlom sund svetu”… a u istu ruku sam ponosan do neba na njih. Nista, borba traje i mi pomazemo… Tvoj trud sa ovim blogom zasluzuje moje postovanje, predstavljam te sada mojoj suprugi… u zdravlju, Bubo.
Bubo, divan si, baš si me sad raznežio. Eto, koliko lepa reč i pažnja morgu da oraspolože i u onim najtamnijim trenucima. Hvala ti to za decu, jesu, zaista su dobra deca kad uzmeš u obzir da smo prošli kroz ličnu tragediju pre nekoliko godina. Isplivali smo nas troje zajedno i to je recept za sve. Moj suprug i ja smo uspeli da prenesemo na njih one vrednosti za koje smo smatrali da su najvažnije i to je rezultat. Sin je završio PMF – programiranje, radi u dobroj i stabilnoj našoj privatnoj firmi, a ćerka je završila Akademiju Primenjenih umetnosti i još uvek se traži u nekim vizuelnim komunikacijama – šta god to značilo. Na blog su me upravo deca nagovorila i dala mi najveću podršku, sin mi je napravio sajt i on mi je glavni administrator, a ćerka mi lektoriše svaki tekst, tako da me drže pod konrtolom, hehe. Kaži mi nešto o sebi, porodica, supruga, deca? Veliki pozdrav Bubo, baš si me obradovao.
Trapi, probacu telegrafski..mi smo ziveli u Vukovaru do 2001, pravili kucu sami, dizali kredite, ostali bez posla i posle odbijenica za Kanadu i N.Zeland stigli u Irsku, dobili posao u roku od 3 nedelje, obadvoje poceli u Dellu, ja ostao tamo narednih 9 godina, Zvezdana u medjuvremenu presla u zdravstvo i tu je i sada. Posle odlaska Dell-a ja sam zadnjih 5 godina u avijaciji. Luka zavrsio englesku knjizevnost i film, magisterij u Edinburgh-u, Matiha zavrsio dzez gitaru, po Berkley koledz nastavnom planu, upisace na godinu magisterij u Valensiji, kompozicija filmske muzike, ooet na Berkley… sjajni momci, malo prestrogi prema sami sebi.. zao mi je zbog Vase porodicne tragedije i svaka Vam cast na postignutom.. imam do penzije jos 7 godina i nadamo se ove godine da kupimo stan u Rapcu gde bi i ziveli, mozda i ranije ako me firma hoce da radim iz HR, malo nam je dosta kise, svako leto smo u Vukovaru, mama mi je jos ziva i Zvekijevi u Trpinji.
Ostajemo na vezi.. Bubo
Znači, deca su nam baš dobra, bravo za našu decu. Ipak je čini mi se dobar potez što ste otišli iz Vukovara, i čini mi se da je bolje u Irsku-Evropa je ipak, nego preko bare. Stabilizovali ste se materijalno, iškolovali decu i sad čekate penziju. To sve zvuči mnogo bolje nego Vukovar. Jeste da srce vuče, ali velika je stvar materijalna stabilnost. Drago mi je zbog vas.
Da, ostajemo na vezi, pozdrav celoj porodici. Čuvajte se i budite zdravi.