A što se lepo osećam kad me neko zagrli. Zagrljaj nam daje onako, ušuškan osećaj, zaštićenost i toplinu. I kada nam je lepo, kada smo srećni, i kada smo tužni, mračni. Kad su nam sve lađe potponule i kada se vidimo sa nekom dragom osobom, zagrljaj nas uvuče u splet divnih emocija. Kada sretnemo prijatelja nakon sto godina pa srećni krenemo jedno prema drugom u široko-nasmejan, blizak i čvrst zagrljaj.
Sve su to razni zagrljaji, od raznih ljudi a svi prenose isto: ljubav, pažnju, nežnost, sigurnost, bliskost, snagu, zdravlje. Da, da čak i zdravlje, kao što nam zdrav i iskren smeh napaja telo dobrim vibracijama, tako nam i zagrljaj partnera, ili prijatelja leči i podiže imunitet.
Nauka nam kaže da dodir ima veliki uticaj na mentalno i fizičko zdravlje.
U studiji koja je provedena na Sveučilištu u Severnoj Karolini istraživači su otkrili da zagrljaji povećavaju nivo hormona ‘vezivanja’ – oksitocina, smanjuju rizik od srčanih bolesti, snižavaju krvni pritisak i nivo stres hormona, kortizola.
Od majčinog zagrljaja još u porodilištu, od očevog zagrljaja snažnog i najsnažnijeg na svetu, osećaj ljubavi podizali smo svakim danom, svakom godinom sve više, i nikada nam nije bilo dosta, jer nam je taj osećaj stalno potreban.
Tako je i danas, sada mi grlimo naše roditelje, a naša deca nas, i sve tako u krug.
Epidemija zagrljaja neka se razbukta i neka ih je što više.
Sećam se kad sam bila dete, majka nas je grlila, mog brata i mene kad god je stigla, samo što je uvek bila u žurbi: te posao, te ručak, te opeglaj, operi, kratak joj dan, ali zato kad se uvalim kod oca u krilo, njega bih zarobila, uhh kakav osećaj, pa kad me stegne i zagrli.
Našu decu smo mnogo grlili i ljubili kada su bili mali, večito su nam visili u krilu, na rukama. Sada se nešto migolje, ćerka ne toliko, ali sin, on prevrće očima: ”Uh, majka, pa nemoj sad”, a ja bih samo da stežem i grlim.
Zagrljaj partnera, taj najlepši dodir. Da li postoji nešto lepše? Zagrljaj partnera važniji je od hrane, on vredi hiljadu izjava ljubavi, u njemu ima toliko mnogo emocija da sve muke prođu u sekundi i na trenutak sve je lepo, nema problema nikakvih, osnaži nas taj zagrljaj, i imamo osećaj da svemu možemo da se odupremo.
Zagrljaj prijatelja neprocenjiv je u pravo vreme, tihi zagrljaj nesrećnom srcu znači koliko i hiljadu reči, ako nam je neko blizak uznemiran ili nesrećan. Za priču uvek ima vremena. Zagrljaj Vam dođe nešto kao Urgentni centar.
Sam dodir ima veliku ulogu u emocionalnom razvoju svakoga od nas, on leči samoću, tugu, nemoć. Taj nežan zagrljaj pomaže nam da drugačijim očima gledamo, i sebe, i drage ljude oko nas.
”BESPLATNI ZAGRLJAJ”
Da li ste ikada čuli za “free hugers”, ljude koji zagrljaje dele besplatno? Ova ideja potekla je od jednog Britanca, koji se našao u situaciji da mu je zagrljaj bio preko potreban, a nije imao koga da zagrli. Tužan i beznadežan, izašao je na ulicu, napravio natpis „besplatni zagrljaji“ i ponudo zagrljaje potpunim neznancima. Prvih petnaest minuta niko mu nije prilazio, a onda se jedna žena odvažila i zagrlila ga. Osećaj je bio divan, pa je ova ideja vremenom prerasla u pokret prihvaćen širom sveta. Sada se na ulicama mnogih evropskih gradova mogu naći „besplatni zagrljaji“, a psiholozi tvrde da su oni delotvorniji od antidepresiva. Zagrljaj ne košta ništa, a pruža mnogo.
Ahh ti zagrljaji, dižem revoluciju, tražim, apelujem, vrištim: grlite se ljudi, grlite se svaki dan, svaki sat, svaki minut, verujte mi, osećaj je predivan, bilo da primaš ili daješ.