Vreme

I tek sam u poslednje vreme shvatila šta je u stvari vreme. Ah, kakva je ovo divna igra reči. A, da se razumemo, nisam ja baš tako mlada i što se kaže, nakarikala sam dobrane godine, no ne žalim za njima, štaviše.

Vreme teče – dođi na vreme – vremenom ćeš naučiti – vreme leči sve – s vremena na vreme – koliko vremena ti je potrebno – pa zar nije više vreme za to i to – kako stojiš s vremenom, i tako dalje.

Samo ako to sami želimo i ako zaista obraćamo pažnju ono nas uči, pokazuje nam suštinu, ispravlja krive Drine, postavlja stvari na svoje mesto, bistri mozak i misli, opominje nas i savetuje. Koliko samo kockica u glavi moramo da sklopimo i pretumbamo to tek vremenom naučimo. Zbog toga je ono toliko važno. Kad ste poslednji put razmišljali o vremenu i da li ste uopšte ikada?

Ne kažem da su godine presudne za to, ali svakako znače. Znate ono, vreme i iskustvo, eh zlatna kombinacija. I zaista jeste.

Ma nema šanse da sam u nekim mlađim godinama razmišljala o vremenu, bilo mi je stalo do toga kao do lanjskog snega. A sad, skoro da sam i zahvalna na tom vremenu koje teče godinama, onako neprimentno, pored, uz, sa distance, a uvek tu, prisutno i samo njegovo.

Bilo mi je potrebno vreme da shvatim i prihvatim neka prijateljstva i neke ljude. Zašto i kako su se pojavljivali i nestajali. Osuđivali me i kritikovali, kad možda i nije bilo vreme. Podizali u nebesa i spuštali, ne na dno, nego ispod, još dublje i dublje. U stvari, što su nam bliže, to su nam veću ranu pravili. Patila sam tada zbog toga što nisam imala odgovore, međutim vremenom – sve je došlo na svoje. Shvatila sam sebe, a shvatila sam i te ljude. Neki su ljudi, neki baš i nisu. Samo opet, ne mogu i ne želim ni tako da kvalifikujem. Svi mi delamo iz nekog svog ugla i samo nama su poznati razlozi činjenja i nečinjenja, razumevanja i veštog pretvaranja. I zbog toga nikada i nikog ne osuđujem, već pokušavam da shvatim, jednostavno tako je u mojoj glavi, a osuđivanje prepuštam drugima.

Takođe, vreme mi je pomoglo da prihvatim i tragedije u svom životu. Kažu vreme leči sve, nije tačno. Ono samo preusmeri taj krug bola i patnje, šoka i nemogućnosti prihvatanja na neki drugi kolosek. Sve je i dalje tu, ali drugačije, jasnije, zrelije i podnošljivije. Tako se prihvata velika bol, samo sa strpljenjem i vremenom. Naučiš da se fokusuraš na neke druge stvari, one te odvuku u nekom drugom pravcu i pokažu da ima i te koliko drugih stvari koje kada te okupiraju čine da ono teško, što stalno čuči u tebi, postane podnošljivo.

Definicija vremena je trajan, neprekidan redosled postajanja i događaja koji se odvijaju u očigledno nepovratnom smeru od prošlosti preko sadašnjosti pa sve do budućnosti.

Vreme je jedan od osnovnih pojmova u filozofiji, nauci, religiji i umetnosti.

U fizici je jedna od osnovnih fizičkih veličina, koja se određuje pomoću kretanja nebeskih tela;
U filozofiji je to dimenzija sleda bića jednog nakon drugog, bivanja stvari u promeni njihovog nastajanja i nestajanja;
U religiji postoji podela na apsolutno (večno) i relativno (empirijsko);
U umetnosti, to je izraz čovekovog života.

Što se mene tiče, jedinke, zrnca u pesku, kapljice u moru, zvezde na nebu ili lista u šumi – počinjem da činim nešto, a ne znam ni zašto, ni zbog čega, ni u čiju korist, mada, i dalje verujem da u svemu tome nekog smisla mora da ima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.