Samo neumoran rad na sebi može dovesti do onih vrednosti koje su za poštovanje. Konstantno učenje i napredovanje, prihvatanje novog u kombinaciji sa stečenim iskustvom, vodi nas i dovodi do dobrog osećaja.
Imam sad već neko vreme ovaj blog, imam i tekstova oko devedeset, da li je malo ili puno, ne znam, i nije mi važno, bitno je da sam ja zadovoljna. Ne pišem radi komercijale, nego radi sebe, a pogotovo kada mi neka tema izazove pažnju.
A kako je došlo do toga, pa eto, pogurala su me moja deca i neki prijatelji koji su verovali u mene i kada ja to nisam. Odmah da kažem da sam u dobranim godinama, da sam nezaposleni ekonomista bila veći deo svog života i da sam se posle doživljene i preživljene lične tragedije osećala kao da imam sto godina, pa i više. Tromo, beskorisno, nepotpuno, prazno.
Međutim, kao što već rekoh, uz malu “gurku”, pošla sam u jednom sasvim drugom pravcu, ispostavilo se da je odličan. Kao prvo, na insistiranje dece, savladala sam tu modernu tehnologiju, od računara, laptopa, tableta do mobilnih telefona. Od toga kako kopirati i koristiti fleš-memoriju, do terminologije meni potpuno strane. Svaki dan vredno učeći i dosađujući svojoj deci sa gomilom raznih, po njima, nebuloznih pitanja, a po meni, prosvetljujućih, poprilično sam, na svoje veliko zadovoljstvo, ušla u samu materiju.
Sin mi je napravio blog stranicu, a ćerka mi je lektorisala sve što sam napisala. I stalno su mi govorili, piši, piši, i samo piši. Ispočetka me je bilo stid da tako javno iznosim svoja razmišljanja, a pritom nisam baš bila ni sigurna da li će uopšte ikoga zanimati to što pišem, i da li će ikad, iko, to nešto moje pročitati. Nema veze, razmišljala sam, kako prođe-prođe, meni je prijalo to što radim, a to je prvi i jedni uslov.
Ubrzo sam videla da imam čitače, podrška je stizala sa raznih strana u vidu komentara, poruka, ličnih poziva i tako dalje. To me je osokolilo, dobila sam vetar u leđa, raširila svoja krila i razmahala se poprilično. Isplivale su na površinu neke moje vrednosti kojih nisam bila ni svesna. Ništa na silu nisam radila, sve samo kako mi naiđe, u zavisnosti od inspiracije. Od tema koje me zaokupljaju, od svakodnevnih stvari, do mini lične terapije, za moje strahove, moje nesigurnosti i trenutnog osećaja beskorisnosti.
Tekstovi su se nizali jedan za drugim, ponekad svakodnevno, a ponekad sa pauzom od po nekoliko dana.
Posle izvesnog vremena, na moje ogromno zaprepašćenje stiže mi jedan mejl. U pitanju je bila jedna firma iz Austrije koja se bavila proizvodnjom i distribucijom čajeva, lekovitog i začinskog bilja. To su naši ljudi koji svoju firmu žele da prošire na novo tržište. Potrebni su im bili propratni tekstovi u vezi sa njihovim proizvodima na našem jeziku. Do mene su došli putem moje blog stranice koju su, kažu, redovno pratili, pročitali sve tekstove, svidelo im se i odlučili da me kontaktiraju. Epilog, sad ne samo da pišem za njih, nego i prvi put nakon dužeg vremena imam svoj prihod.
Ni to mi nije bilo dosta, javila sam se, odnosno poslala sam link moje blog stranice na jedan konkurs koji je izašao kod nas. Takođe su im bili potrebni tekstopisci za razne teme. Nema veze, razmišljala sam, javiću se, pa ako prođe, super, ako ne, opet dobro, barem sam pokušala. Stiže mi posle izvesnog vremena mejl i odgovor. Prošla sam njihovu selekciju i ušla u nekolicinu odabranih. Kontakt je brzo ostvaren, teme za pisanje dogovorene, kao i ritam pisanja, odnosno, slanja tekstova. Oni su zadovoljni, a ja još više.
Sa Vama dragi moji i verni čitači, podelila sam svoje iskustvo. Ovo nije nikakava lajf-kouč, niti tralala priča za podizanje morala, a još manje je hvalisanje. Nisam od te sorte i ne volim to da radim. Ono na šta sam bila spremna je bio rad i učenje, čak i u ovim godinama u kojima sam. Godine nemaju veze sa tim, važan je duh i koliko želimo da radimo na sebi.
Svoje vrednosti sam iščeprkala iz neke dubine, i podigla ih na svetlost dana. One su sad tu i više im neću dozvoliti da potonu, jer ih imam, kao i svi drugi. Uz podršku u pravo vreme i od pravih ljudi, samo je potrebno biti hrabar, odbaciti stereotipe, verovati u sebe, i u svoje vrednosti.