Spajalica, mala, korisna, funkcionalna, metalna, plastična, srebrne boje ili u svim mogućim bojama.
Ta spajalica, tako nenametljiva, a ipak više od dva veka, i pored velikog tehnološkog napretka, nezamenljiva.
Norvežanin Johan Valer, dizajnirao je i patentirao ovo malo čudo 1901. godine u Nemačkoj i SAD-u.
Za Norvežane, spajalica ima veliko simboličko značenje. U aprilu 1940. godine, samo nekoliko meseci od početka Drugog svetskog rata, Hitler je shvatio da bi kontrola norveške obale bila od velikog značaja za transport zaliha nemačkim trupama.
Iako je Norveška proglasila neutralnost, Hitlera to nije zaustavilo, napao je i nakon nekoliko meseci borbe Norveška je bila okupirana. Savezničke trupe, kraljevska porodica i članovi vlade proterani su u Englesku. Svi simboli vezani za kraljevsku porodicu i državu bili su zabranjeni. Narod, okupiran, živeo je pod nacističkom vlašću, koja je odmah počela da uništava domaću kulturu nametanjem svoje ideologije.
Međutim, norveški studenti nisu mirovali, štaviše, došli su na genijalnu ideju. Studenti univerziteta u Oslu počeli su da nose spajalice na svojim reverima kao nenasilni simbol otpora, jedinstva i nacionalnog ponosa. Na lukav u mudar način pokazali su svoj otpor nacističkoj ideologiji.
Spajalica je nošena kao ukras na rukavicama, na reverima sakoa, kaputa, zatim kao deo nakita. Domišljato su studenti stavljali spajalicu gde god su mogli. Uskoro im se u tom tihom protestu pridružilo i stanovništvo Osla, a vrlo brzo se proširilo i u ostalim gradovima širom Norveške, spajalica je bila njihov način bunta.
Vremenom, nacisti su shvatili da se spajalica koristi kao simbol otpra, i nošenje spajalice bilo je zabranjeno i proglašeno krivičnim delom.
U Oslu je 1989. godine napravljena i postavljena skulptura spajalice, visoka 23 metra u čast Valerovog dizajna i kao podsetnik na otpor i povezanost norvežana u tim teškim vremenima.
Spajalica – spajanje odvojenih celina u jednu.
Kao simbol veze, povezivanja, spajanja, ova mala stvar prerasla je u nešto veliko. Kad je najteže, ljudi se skupljaju jedni oko drugih. Sam osećaj da su svi ugroženi dovoljan je razlog da se nađu jedni drugima. Različiti pojedinci, različita lica, a povezani istom idejom, preživeti, pronaći motiv i snagu za dalje.
Odakle da izvučemo životnu snagu ako smo svi razbacani, razjedinjeni, i ako gledamo samo sebe.
Počevši od osnovnih stvari, rađanja i umiranja, zdravlja i bolesti, siromaštva i bogatstva, života udvoje, usamljenosti, brige za decu i budućnosti. Od najkrupnijih do najsitnijih stvari, važna je povezanost, na taj način stičemo osećaj pripadnosti, veze i na kraju ponosa zbog nečeg učinjenog zajedno.
Jedna tako mala stvar može imati ogromnu snagu, samo ako je pravilno shvatimo i upotrebimo.
