Skuvaj mi kafu

Skuvaj mi kafu, al’ neka bude dobra, jaka i bez šećera. Jako biram gde i kod koga ću da popijem kafu, jer nije svejedno. To je moj omiljeni napitak i ako mi skuvaš tanku, pa da ne znam da li je čaj ili kafa, ‘fala lepo, ne pijem. A, koliko se samo obradujem kada neko zna i kada potrefi pravu meru. Ne pijem je na litre, dve tri šoljice u toku dana i to je to, al’ mora da bude prava. Mora da zamiriše, mora da zapeni, razmrda, okrepi, probudi – mora, jednostavno mora – tek onda je prava.

Ranije mi je bilo neprijatno da odbijem ili čak da ne popijem neki na brzinu skuvan tanjež, vremenom više ne. Naučila sam kod koga ću s velikim užitkom da popijem kafu, a kod koga ne i nije me sramota da to i kažem. “Ne kuvaš dobru kafu i nemoj mi je ni nuditi”, tačka. Oko kafe ne pravim kompromise, a ako baš sumnjam u veštine domaćina – ma, radije ću je sama skuvati, nego da pijem bućkuriš – nema ljutnje.

U našem mentaltetu ispijanje kafe je ritual, tradicija. Uz kafu vežemo lepa i ugodna prijateljska ćaskanja, ponekad čak i prepiranja oko neke teme. Sve je to onako natenane, što bi naše bake rekle – gre’ota je srknuti s nogu, u jednom gutljaju – nema tu lepote, dete moje, a ni uživanja.

Drugo je to kad te zovu na piće, ali kad te zovu na kafu, e to već zvuči. Kafa je onako prisna, topla i naravno prosvetljujuća, jer toliko toga se sazna i ispriča uz taj opojni, braonkasto-omamljujuće mirisni napitak.

Recimo, u Milanu, za njih kažu da prave najbolji espreso na svetu (koji, samo da kažem, pijem jedino napolju, u kafićima) i pravilo je – ako si u Milanu, nemoj da ti se desi da ne popiješ espreso. I oni to rade baš tako. U prolazu, na brzinu, s nogu…nema se vremena, al’ ne sme ni da se propusti. Mislim, ne sumnjam ja u to i sve je to u redu, samo to mu onda više dođe kao dop u prolazu, ali ne i ćejf.

Odrastajući, svako od nas je učio kako se pravi dobra kafa. Načina ima mnogo. Danas, recimo je postala praksa i uveliko je prihvaćen brzinski način kuvanja iste.

Ketler ili kuvalo za vodu očas posla zagreje vodu. U šoljicu strpate kašiku-dve kafe, sipate u sekundi zagrejanu vodu iz ketlera i gotovo. Dok trepnete napravljen je Vaš omiljeni napitak.

Iskreno, prvi put kad sam videla da mi se kafa kuva na taj način, zgorozila sam se i zapanjila. Ono jeste brzo i tačno je, ne gubi se vreme čekajući vodu da provri, ali…

Gde je tu džezva, gde je tu “obavezno sipaj hladnu vodu iz česme”, gde je tu miris sveže tek samlevene kafe koji kada uđe u nos prosto te mami da je pojedeš onaku živu.

Gde je tu, sačekaj da provri, skloni je sa ringle, odaspi malo iz džezve da ne prelije, stavi nekoliko kašičica, u zavisnosti, naravno, od toga koliko kafe kuvaš.

Zatim, vrati je na šporet i kad počne da nadolazi – nemoj slučajno da provri, jer se gubi se na ukusu. Odmah skloni džezvu sa ringle, lagano promešaj pa isto to ponovi još dva puta. Na kraju, dodaj onaj višak vode odozgo i još jednom lagano promešaj. Sipaj u šoljicu i neka malo odstoji, da se slegne.

Tako je mene učila moja baba koja je kuvala najbolju kafu na svetu.

Koliko puta sam čula ono – “uf, kakvu sam danas dobru kafu popila.” Zatim, “skuvala mi kafu tako tanku da ne znam ni da li sam je popila.”

Vremenom smo razvili svoj ukus do tančina. Tačno znamo šta želimo. Već s vrata govorimo – “daj onu jednu pravu, jaku i bez šećera” ili “turi kafu taman kad dođem da je gotova.” I, obavezno: “Samo nemoj da provri.”

Trikovi za pripremu savršene šoljice ne postoje, sve je u nama i onako kako smo navikli, a pena, uhh, pa to je tek posebna priča.

Pena je prvi znak “dobre” ili “nevešto skuvane” kafe. Iako, ima i onih koji više vole kad nema pene, lično, u tu grupaciju ne spadam. Volim kada je pena gusta i obilna, sa sve onim mehurićima. Ne volim kad je vruća, a ni da je hladna.

Volim kad je topla, taman toliko topla da kod prvog “srka” osetim punoću ukusa i arome. I kad mi se od užitka sva čula u sekundi probude, onda znam da je prava.

Šta da Vam kažem….

Zažmurite, duboko udahnite miris i ako kod prvog gutljaja osetite užitak, odmah ćete pomisliti – to je prava kafa. Taj prvi gutlaj je savršen uvod za početak dana. Takođe, nezamenjiv trenutak popodnevnog opuštajućeg rituala. Sami ili u društvu dragih ljudi? O tome ne razmišljajte – odlično je i jedno i drugo.

I, zato, kad kažem – skuvaj mi kafu i neka bude dobra, jaka i bez šećera, za mene su to posebni trenuci u toku dana koje izdvajam za uživanje i čist hedonizam.

Trenuci koji nikako nisu usputni i koje sa velikim nestrpljenjem iščekujem svaki dan.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.