Danas sam sasvim slučajno prolazila pored zgrade u kojoj je stanovao Nebojša Glogovac. Znala sam da je stanovao tu negde u ulici kojom sam prolazila, ali nikada nisam o tome nešto mnogo razmišljala. Međutim, danas sam naletela na spomen tablu na kojoj piše “princu glume i čudu od čoveka.” Inicijativa je potekla od studenata jedine klase koju je Glogovac vodio. “Želeli smo da se ljudi kada prođu kraj te table sete njega i nečeg lepog u svom životu, jer sve ono što je Nebojša radio imalo je konotaciju lepog.” I da znate da sam se setila, i da me je nekako čudno dotaklo. Odmah u toj zgradi je i jedan manji kafić, nekako se samo namestilo da sednem tu i popijem kafu. U pomen na tog divnog čoveka i neverovatno talentovanog glumca ili zbog nečeg drugog osetila sam da jednostavno moram malo da zastanem, baš na ovom mestu.
I onda sam se setila mnogih drugih spomen ploča u ovom mom velikom gradu. Hodaš i prolaziš svaki dan i gotovo uvek naletiš na neko parče istorije. Bilo da je iz kulture, nauke, politike ili društvenih zbivanja, sve je tu, na ulici.
Takođe sam na Vračaru naletela na spomen tablu posvećenu Mileni Dravić i Draganu Nikoliću. I tu sam morala da zastanem, u čast, u pomen večitom paru.
O našoj velikoj umetnici ne moram ništa da kažem, jer su drugi to već uradili i to vrhunski.
”Milena Dravić je ime i prezime srpskog i jugoslovenskog filma, osmeh generacija. Generacija koje su je volele u nezaboravnim ulogama, sa darom, toplinom i šarmom neponovljivim u nekom skorijem vremenu.” Dušan Kovačević
Nezaboravni Dragan Gaga Nikolić. Gospodin glumac, Gospodin mangup. Šarmer Crvenog krsta i Čubure, publici zauvek urezan u sećanje kao Džimi Barka, Flojd, Popaj, Pavle Gvozdenović, Prle…
“Čovek koji je stvarao život, radost, energiju”, pisao je “Nedeljnik.” Kada je jedan od najpopularnijih domaćih glumaca zauvek otišao, Brajović je rekao da je to najvažnija njegova osobina. Njegov prijatelj i kolega je rekao da je oduvek bio takav i kad je bio mlad. Vremenom je shvatio koliko je značajno u glumačkoj profesiji “držati atmosferu i dobro raspoloženje.”
Glumicu Milenu Dravić upoznao je 1969. godine na snimanju filma “Horoskop”. Venčali su se tajno, 1972. godine u pauzi tokom snimanja filma “Kako su se volele dve budale”. Kuma im je bila Seka Sablić.
Spomen ploča u čast glumca Miodraga Petrovića Čkalje otkrivena je u Resavskoj ulici broj 84, u Beogradu, gde je legendarni Čkalja živeo poslednjih trideset godina svog života.
Pored još jednog velikana prolazim vrlo često. U pitanju je spomen ploča Nikoli Tesli. U Beogradu se nalazi na zgradi rektorata Univerziteta u Beogradu, odnosno, Kapetan Mišinom zdanju, postavljena juna 1989. Na sećanje kada je Nikola Tesla boravio u Beogradu i održao govor na Velikoj školi 2. juna 1892. godine.
Na spomen ploči je napisano:
“U spomen na boravak Nikole Tesle u Beogradu i znameniti govor koji je održao na Velikoj školi 2. juna 1892. godine.”
Tu je svakako i Nušićeva spomen tabla samom sebi – 66 godina nakon smrti. Branislav Nušić, svojim britkim sarkastičnim perom, opisao je jednom prilikom gde je rođen. Baš na mestu gde je srpska Narodna banka čuvala svoje zlatne rezerve i gde se danas nalazi prozor sa debelom rešetkom! Razmišljao je kako bi ploča koja svedoči o njegovom rođenju morala, tako, biti uzidana u Narodnu banku. I to se dogodilo 2004. godine. Na zgradi NBS u Ulici kralja Petra, velelepnoj palati, našla se ploča s njegovim citatom.
Kad prolazim Andrićevim vencem, prođem pored spomenika Ivi Andriću izrađenog od bronze. Nalazi se pored Novog dvora i ulaza u Pionirski park. Ispod spomenika, na stepenicama ispisan je citat iz njegove knjige “Znakovi pored puta.”
“Otišao sam
Iza mene je ostalo sve što su
Ljudi rekli kao pramičak magle
koji se gubi. A sve što su uradili
poneo sam na dlanu jedne ruke.”
Prolazila sam mnogim ulicama ovog grada i često mi je bio pomešan osećaj tuge i ponosa. Ima još mnogo tih znamenitih ljudi i te istorije koja nas na svakom koraku podseća na velikane koji su hodali istim ovim ulicama. Nekad u žurbi samo prođemo, a ponekad i zastanemo. Kada je već moralo tako biti neka bar spomen ploče čuvaju od zaborava ovako Velike Ljude. Neka sećaju na njihova dela i čuvaju od zaborava. Mada iskreno verujem da će lik i dela živeti i dalje u mnogim našim srcima. Sigurno ćemo još dugo pamtiti dostojanstvo, pamet i skromnost. Počivajte u miru, dragi ljudi!
Kako to shvatiti, to da je toliko dobrih i značajnih ljudi otišlo?