Jedna sasvim obična reč, a krije u sebi toliko toga. Poštovanje pronalazimo u ljubavi, prijateljstvu, kolegijalnosti, pa čak i u odnosu sa nekim ljudima koje jedva da poznajemo. Komšije, poznanici, žena na tezgi od koje kupujemo kajmak ili cveće, prodavačica u maloj radnjici u našoj zgradi, gde neki put, ako nemamo u tom trenutku dovoljno para kod sebe, uzmemo robu na reč.
Toplina, široki osmeh, lepa i prijazna reč, to nije neka filozofija, a puno znači.
Od poštovanja tuđeg izbora i potupka, od poštovanja prema sebi, do poštovanja čak i najniže rangiranog posla, samim tim i onog koji ga obavlja.
Ako je posao pošten, ako se taj posao obavlja predano, dovoljno je da zasluži naše poštovanje. Na taj način gradimo poštovanje prema ljudima koje možda i ne poznajemo, a susrećemo ih svaki dan. Na primer, poštovanje, prema Romima koji su se otrgli od uobičajenog, već mnogo puta viđenog i kritikovanog stereotipa njihovog ponašanja. Divim se onima koji su poradili na sebi, obrazovali se, da se odmah ispravim, nije nužno biti obrazovan, već je nužno pošteno zarađivati. Nisam se obrušila na Rome, naprotiv, želela bih da ispravim neke predrasude. U društvu je nažalost ustaljeno negativno mišljenje o njima, donekle su i sami krivi, ali znam, a i videla sam da to može i drugačije da izgleda.
Neki dan me je zaustavila saobraćajna policija, ono, redovna kontrola. Prilazi saobraćajac, ja ni ne gledam u njega, vršljam po torbi tražeći novčanik sa dokumentima. ”Dobar dan”, reče on, ja pružam dokumenta i tek tada podignem pogled, kad ono, Rom, policajac. Za trenutak sam se zbunila, ponavljam, ništa loše nisam pomislila, samo sam prvi put videla policajca, a da je Rom. Trenutak zbunjenosti brzo je prošao, on nasmejan, ljubazan, čavrlja sa mnom opušteno, a ja sam u sebi pomislila – čoveče, svaka ti čast – uradio si nešto dobro za svoj život, za svoju porodicu, iskoračio si iz nametnutog načina ponašanja. U tom trenutku moje poštovanje prema njemu bilo je ogromno. Da li je ovo sitna ili krupna stvar, ostavljam Vama da o tome razmišljate, ali za mene, to je krupna stvar.
Znate, titule razne, doktorati, direktori, uvek nekako strepimo i osećamo strahopoštovanje pred uspešnim karijerama, pred uspešnim ljudima, mada i to je diskutabilno, jer u današnje vreme nismo baš sigurni na koji način su došli do svojih pozicija na kojima se nalaze, a takođe nismo baš ni sigurni na koji način su stekli svoje diplome i titule. Ne kritikujem, samo imam neka svoja merila, i svoja ubeđenja u vezi toga šta je to što zaslužuje poštovanje, a šta ne.
Na mene je veliki utisak ostavio ovaj saobraćajac, i još uvek mi je u glavi, odavno prema nekome nisam osetila takvu vrstu poštovanja kao prema njemu.
Poštovanje možemo da damo i da primimo, poštovanje se zaslužuje. To je moralna kategorija koja nikome ne sme da bude nametnuta, to je nešto što osetimo prema nečijem postupku, prema nečijem delovanju, prema nekoj osobi i za to je potrebno vreme. Niko preko noći nije stekao poštovanje.
Za razliku od poštovanja koje je potrebno „zaraditi” nekom izuzetnom karakteristikom ili sposobnošću, postoji i ono elementarno ili minimalno poštovanje koje pripada svakom ljudskom biću. Dostojanstvo koje svako biće nosi u sebi i ima pravo na to, je nešto što spada u osnovna ljudska prava.
Kod nas, previše je ljudi koji zahtevaju poštovanje, istovremeno odbijajući da poštuju druge. Najčešće zbog toga što ne razumeju šta poštovanje jeste, tako da izražavanje poštovanja doživljavaju kao znak slabosti, kao neku vrstu poniznosti. A kako ne žele da budu ponizni, ponašaju se bahato, i u stvarnosti često ponižavaju druge.
A to je ružno.
Problem je i kada neko ne razlikuje poštovanje, koje je pozitivan odnos, od strahopoštovanja koje je negativan, ulizivački odnos.
Potrebno je da vratimo uljudnost, ljubaznost i poštovanje u javni život, u svakodnevnoj komunikaciji. Negde se to izgubilo. Ako to uradimo sopstvenim primerom, podići ćemo i sebe, a i ljude oko nas na jedan viši nivo, na onaj koji zaslužujemo. Takođe mislim da je kranje vreme da jasno osudimo neuljudno, javno ponašanje, koje nije ništa drugo nego odraz prostakluka.
