odlazak na more

Odlazak na more

Uvek su dogodovštine kad se negde krene, još kad si mlad i po pravilu lud, onda je to zamislivo-nezamisliv spoj. Neću da spominjem godine, nee, to sad više nije važno. Bili smo veliko društvo iz jednog predivnog grada u srcu Slavonije. Uglavnom smo svi studirali i to po raznim gradovima diljem naše tadašnje države. E, kad se zvrše ispitni rokovi u šestom mesecu, tada polako počinjemo da se sakupljamo i kreću dogovori, naravno, gde na more.
Brzo je pao dogovor. Idemo u kamp, hah na stranu što niko od nas nije umeo ni šator da sastavi, beznačajna stvar, lako ćemo.
Sam odlazak i avantura koja je usledila tokom putovanja pamtim i dan danas.
Naravno najjeftiniji način putovanja je voz, a i toliko nas je bilo da ne znam u koji to autobus bismo se potrpali, sa sve onom opremom koju smo vukli. Još uz indeks cena povratne karte bila je simbolično mala.
Krenusmo negde oko ponoći. A da, ubacivanje naših stvari u voz, pa to je bio i horor i smeh. Na stanici gde smo se ukrcavali, voz se nije dugo zadržavao, to je bila trka s vremenom. Letele su torbe, šatori, vreće za spavanje, rančevi što kroz prozor, što kroz vrata, mala, uzana. Huh, utrpasmo sve pa i sebe, pisak lokomovitve se oglasio. Krenuli smo. Juhuu, more, more!
Razbacani po celom vagonu, po kupeima, ko je gde stigao i ulovio neko mesto, a neki bome i na hodniku. Ništa to nije bilo važno, veselo društvo je krenulo u svoju avanturu. Šale, priča, dobacivanje polako je sve u nekom momentu utihnulo. Kasno je već,  jurimo kroz noć,  lagano drmusanje vagona ubacilo nas je u dremku. Budimo se, jutro je, nešto drma, udara, daa, shvatismo, prekopčavaju se vagoni. Znamo da je ovde zadržavanje, barem od petnaestak minuta.
Brže bolje, drugarica i ja iskačemo napolje do prvog kioska po cigare, ponestale nam. Pošto smo uspešno obavile našu misiju, lagano se vraćamo, kad ono, voz kreće. Svi nam mašu, dozivaju nas – ajde, trčite, uskačite – čujemo!
– Ma nee, stižemo, nema potrebe da trčimo, on još uvek samo manevriše – kažem ja, ubeđena.
Gledamo u čudu, voz ode, ne manevriše, on ubrzava. Šok, zbunjenost, vrisak moj iznutra – koja sam budala – a moja drugarica u histeriji. Nemamo para, dokumenata, ništa nemamo, sve je ostalo u vozu kome sad još samo vidimo poslednje vagone. Od besa sam zafrljačila onu kutija cigara, ni sama ne znam gde.
Doobro, šta je tu je, brzo smo konsolidovale svoje redove. Podigle palac i stopiranje. Na naše oduševljenje staje odmah jedan auto, ispostavilo se da čovek ide baš u pravcu kojim ode naše prevozno sredstvo.
Na brzinu ispričamo šta nam se desilo – stići ćemo ga na sledećoj stanici, brži smo – čovek stisnu na gas. Dolazimo, do grada, stanica je blizu, mi na stanicu, voz iz stanice, opet gledamo poslednje vagone.
Razočarane i mi, a i naš dobrotvor vozač. Opet smo u problemu. Sad već očajavamo, čini nam se da našim mukama nema kraja.
Naš dobrotvor, stoji kraj nas zabrinut, vidimo razmišlja i nakon par minuta kaže da će nas odvesti do sledećeg grada, on tamo ide na posao. Ok, opet je bolje, krećemo se, ipak ćemo biti bliže našem odredištu.
Uz lagano ćaskanje dolazimo, a pošto ne poznajemo taj grad, nemamo pojma kuda nas vozi. Kad odjednom ispred nas autobusna stanica, naš supermen zaustavi auto i kaže: ”Slušajte, imam i ja dve ćerke vašeg uzrasta i kad pomislim da i njima ovakav peh može da se desi, padne mi mrak na oči. Idemo sad untra, kupiću vam karte za autobus i da onda mogu mirno na posao da odem”, mislim, raznežio nas je potpuno, nismo znale ni šta da mu kažemo, ni kako da zahvalimo. Umorne, neispavane, gladne, iznervirane, u strahu, malo je falilo i da zaplačemo.
Ne samo da je taj divni čovek nama kupio karte za autobus nego nas je odveo u restoran na stanci. Do polaska autobusa bilo je pola sata, kupio nam je po sendvič i sok, sačekao sa nama vreme polaska autobusa, i ispratio nas uz uzdah olakšanja. Ganute njegovim trudom i brigom za nas, mahale smo mu dok je autobus polazio, a suze su lile s našeg umorno-zahvalnog lica.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.