mravi

Mravi

Mravi – mali, skatki, vredni. Savršeno, a tako jednostavno.

Mravi žive u velikim kolonijama ili grupama. Hijerarhija mrava u svakoj koloniji je sledeća: kraljica, radnici, vojnici.
Kraljica mrava je najzaštićenija, ona polaže jajašca i nikad ne izlazi iz mravinjaka. Za jajašca se brinu mravi ”radnici”, zadatak im je da traže hranu, čiste mravinjak i da rade ostale mnogobrojne poslove u vezi mravinjaka. ”Vojnici” mravi štite njihovo stanište od nepoželjnih posetilaca.
U mravljem svetu ne postoji borba za vlast i moć. Ne postoje političke partije, korupcija, mafijaši.
Pošto znaju ko im je kraljica i koliko im znači za produžetak vrste oni sve čine kako bi je zaštitili.
Osnovno im je da dobro sagrade svoje stanište, a da bi to kvalitetno uradili, uzajamno se pomažu i marljivo ga grade. Ne interesuju ih drugi mravinjaci, i nikad ne odlaze kod mrava iz druge kolonije, dovoljno su odgovorni i znaju, da im je njihov mravinjak najveća briga.

Takva posvećenost i sloga, uz poštovanje hijerarhije, u nama ljudima, može samo da izazove zavist. Iako, priznajem, nije lepo zavideti, međutim ako bismo zavist pretvorili u učenje od drugih, u put kojim se dolazi do zajedničkog cilja, to bi bila prava stvar.
Nameće mi se, koliko su mravi primitivna vrsta, a koliko su u stvari, po svemu, iznad nas ”civilizovanih i tehnološki naprednih” ljudi.

A sve je vrlo jednostavno. Iz organizovanog uređenja i marljivog rada stvaraju se uslovi za skladan i pristojan život. Čim nastane haos i poremeti se hijerarhija i kad umesto svog posla svako radi tuđi, od skladnog i uređenog života više ne ostaje ništa.

Da prevedem sve ovo na ljudski jezik, dobra organizacija, napor i briga da se urade najvažnije stvari , koje su već jasno definisane, za jednu zajednicu, porodicu, društvo trebalo bi da je na prvom mestu.
Sve što se radi, radi se za dobrobit celog društva. Ako jedna zajednica dobro funkcioniše, onda će i svaka jedinka u njoj da bude zadovoljna. Što jednostavnije, da ne kažem, primitivnije, to bolje.

Očigledno da naša ljudska rasa ne shvata kolika je snaga i moć u tom zajedništvu. Kada se zajedno ide ka nekom cilju, to je onda nezaustavljivo.
Uzajamno pomaganje i poštovanje već definisanih pravila ponašanja je ono, što je te male mrave održalo na ovoj planeti sto miliona godina. Ključ njihovog uspeha i opstanka je zajedništvo.

Mravlji način života je drevan i vrlo uspešan. Kad je reč o ljudskoj vrsti, na ovoj planeti smo milion godina i svakim danom sve više urušavamo i sebe kao vrstu, i planetu, jednu, jedinu koju imamo za život.
Da zaključimo i ponovimo na kraju, u mravljem svetu je zajedništvo i uzajamno pomaganje najveća snaga i uspeh.

Zašto to ne može da bude tako i kod ljudi?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.