Moja ti

Dočepala si se godina, moja ti, baš onako zrelih. Šta da ti kažem sem da si puno toga dobro uradila, a nešto baš i nisi. Al’ pustimo sad to. Nećemo praviti sad neku rekapitulaciju, mislim, rano je još. Mlada si duhom, i to je dobro, dobro je za tebe, jer kako bi inače preživela i doživela sve što je bilo.

Tvoj suprug ti je jednom rekao – eh, da mi je tvoj mozak samo na jedan, pa da se malo odmorim. Tada si se čudila tim rečima, čak se pomalo i naljutila, a danas shvataš koliko u tome ima istine. Matora si, metuzalem si, ali to je tako samo u telu, u glavi je drugačije. Zglobovi ti škljockaju, redovno stenješ kad ustaješ, pušiš, piješ previše kafe i obožavaš da voziš bajs. Kakva si ti to kombinacija zdravo-nezdravog, savršeno-nesavršenog.

Moja ti, čak ti i deca, tvoja rođena deca koja te obožavaju kao i ti njih, kažu da si iz prošlog veka. Hah, pa i jesi, nemoj da se buniš. Samo, nemaju oni pojma, a pritom misle da su svu pamet sveta popili.

Znaš zašto, mila moja, oni nemaju pojma?

Zbog toga što nisu odrastali uz Momu Kapora, Duška Radovića i Minimaksa;
Zbog toga što nisu jedva čekali hit meseca sa sve Ducom Marković na trećem kanalu;
Zbog toga što nisu u gluvo doba noći ‘vatali talase radio Luksemburga;
Zbog toga što nisu doživeli premijeru mjuzikla “Kosa” u beogradskom Ateljeu, prvu i jedinu na svetu posle Brodveja.

Muzika koja je bila avangarda, mali bunt i pokretač nečeg novog tih generacija, moja ti, nisu oni to doživeli na taj način. Rokenrol koji se tada počeo svirati bio je svojevrsni most koji je povezivao mladost, prijateljstvo i mangupluk. Odrastalo se uz radio emisiju – veče uz radio – a sutra se prepričavalo ono što se slušalo. Ploče, long plej, dovlačile su se iz Londona, naručivale i bile prekretnica dotadašnjih shvatanja.

Dugmići, Azra, Bajaga, Leb i Sol, Čorba, Prljavo kazalište, Atomsko sklonište, Smak, Indeksi, Idoli, EKV, Film, Piloti, Parni valjak, Zana, Drugi način, Divlje jagode…

Slušao se studio B i dvestadvojka, radio stanice koje su udarale po rokenrolu dvadesetčetiri časa i išlo se na koncerte u SKC, KST, Akademiju i Manjež. Moja ti, imali ste osećaj da menjate svet i unosite svež dašak nečeg novog. Nalazili ste se na pragu decenije koja je obećavala nešto više od života, a ushićenost i polet bili su ogromni. Sve što se tada dešavalo bilo je po prvi put, a to se nikad ne zaboravlja.

Moja ti, a sećaš li se autostopiranja po Evropi, zajapurene razgovore i polemike, letovanja na Tasosu, Hvaru, Braču i lutanja po Istri. Odlaska u Trst po prve “leviske” i “starke”. Potrošene pare u roku od sat vremena, a posle žickanje za klopu i cigare do povratka kući. Ali, nema veze, sve je to bilo slatko. Imali ste zajedništvo, pripadali ste grupi, jednoj velikoj grupi ljubavi i prijateljstva.

Sećaš li se, moja ti, onog smeha i humora, onog zdravog, neizveštačenog, širokog kada se zaceniš i previjaš do zemlje. Bilo je to vreme spontanosti i nenametnutog snobizma. Bilo je to vreme dobre muzike. Bilo je to vreme kampovanja i putovanja vozom, o avionu malo ko je razmišljao. Sećaš li se starog “keca” koji se kotrljao put mora sa hladnjakom koji se pregrevao na svakih pedeset kilometara. Takvo putovanje je trajalo ceo dan, a uz Neretvu ste tada jeli najbolju jagnjetinu na svetu.

A tek susret sa sarajevskom “rajom”, pa to je bila posebna priča. Bez njih ništa nije moglo da bude – “pravo”. Doživeli ste zajedno prva svitanja uz nevešto odvsvirane prve akorde na gitari. Da li je bilo važno kako to zvuči, ma ne, sve je, moja ti, tada prolazilo. Kao sanke po snegu sve je samo klizilo, kuda, ne zna se, možda u nešto novo, lepo, dobro i zdravo.

Kažu ti, mila moja da si matora, da si metuzalem, da si iz prošlog veka i da živiš u prošlosti. A, ti njima kaži da se puno toga ugasilo, ali žar u oku ne. Kaži im da se telo malo promenilo, ali duša ne. I kaži im da se Jugoslavija raspala, ali eks-ju rok se i dalje sluša, svidelo se to njima ili ne.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.