U jednom od mojih prethodnih tekstova,”Govor, jezik, kultura”, već sam pisala o pravilnom i nepravilnom izražavanju. Neću se ponavljati na tu temu. Tekst je tu, nije zgoreg ponovo ga pročitati.
Ako dovoljno često govorimo i upozoravamo na neke pojave, a koje u ovom slučaju narušavaju osnovno obrazovanje, valjda će to negde i nekome ostati u glavi.
Kako nikad nisam volela da idem za masom, tako i sad govorim, i pišem o onome što meni lično smeta. Nešto me možda i povuče, ali me moj način razmišljanja i delovanja vrlo brzo opomene, na meni već dobro poznat način, tada povučem ručnu i razmislim dobro.
Pojava nekih reči koje odjednom postanu neizostavni deo svake rečenice prosto je zapanjujuća. Te reči nisu nove, postoje već jako dugo u upotrebi, u svim rečnicima, i u svakodnevnom govoru. Potreba da se jedna reč uzdigne, popularizuje i neprimereno eksploatiše, odmah mi para uši i pravim otklon od uniformisanja. Nije više ni na nivou grada, cela država je zaražena upotrebom jedne, jedine reči. U svakoj drugoj rečenici, mora da se koristi. Ako bih sada počela da nabrajam, ne znam gde bi bio kraj.
Zato, navešću samo neke: ”Transparentno; znači; realno; definitivno; predobro; prelepo; ispoštovati…”, a i taj prefiks ”pre”, pa ja ne znam gde ga sve ne trpaju.
Ili ljudi nemaju u svom govoru dovoljnu količinu reči pa upotrebljavaju tu reč, ili koriste”in”reči da bi zatrli trag svom retoričkom siromaštvu, ili se boje da neće biti dovoljno moderni, pa na taj način i odbačeni iz nekog društva.
Razumem da je mladima potreban svojstven način izražavanja u vidu žargona. Zna se šta je žargon. Svi smo u nekim mladim godinama bili podložni tome. Međutim, tačno se znalo, a zna se i danas da uličnom načinu izražavanja nema mesta u školi, ni na poslu. Kod dobrog profesora jezika pravilno izražavanje je zakon, i njegova dužnost kako i obaveza, je preneti i usaditi u glavu svakom učeniku te zakonitosti.
No dobro, to svi znamo.
Vraćam se ponovo na virus popularnosti jedne reči. Munjevitom brzinom se ta reč proširi. Nikad mi nije bilo jasno, a ni dan danas, ko je ta osoba ili na koji način se odabere reč koja će narednih meseci biti najpopularnija. Takvom brzinom se prihvataju te posebne reči, čak sam i sebe uhvatila u tome i brže-bolje ih izbacila, ili barem ih namerno izbacim iz upotrebe, dok im ne prođe popularnost. Nije mi čudno, mada je prenaglašeno u svakom slučaju, kada to rade deca, u svom društvu. Ono što mi je zapanjujuće je, kada to rade odrasli, i to potpuno svesno. Da li žele da se na taj način vrate u mladost, ili da se približe deci, ili da ostave utisak kako su moderni, kakvo god objašnjenje da tražimo, smešno je i neprikladno. Svi kao po komandi trpaju te reči, čak ponosno, i gde im je mesto, i gde nije, u stilu – neka se nađe – a to je nezrelo.
”Ti si kvalitetna osoba”, pa strašno, nisam ja tamo neka šunka pa da me se tako ocenjuje, još samo da mi stave pečat na dupe i eto me, prva klasa. To je još jedna reč ”kvalitetno”, koja je trenutno u modi, a kojom se opisuje sve i svašta, pa čak i ljudi. Daj mi nabroj neku lepu karakternu osobinu, ili reci nešto lepo o meni, ako već hoćeš da me pohvališ.
Takve reči kao da su poštapalice, i jesu, bez njih se u datom trenutku ne može. Tako to traje neko vreme, sve dok se ta reč ne izliže, a onda gotovo, izbačeno iz upotrebe, i naravno, nova reč već je tu. Zavladala ulicom, gradom, državom.
