Heljda i heljdino brašno
Heljda (Fagopyrum esculentum) je jednogodišnja planinska biljka, koja potiče iz Azije. Smatra se da je jedna od najstarijih kultiviranih biljaka na svetu. Uglavnom uspeva na vlažnim ili peskovitim područjima, ali ne trpi česte kiše. Iako se uzgaja kao žitarica pošto ima takvo semenje, ona se ne ubraja ni u vrstu pšenice, ni u u trave. Deo je tradicionalne ishrane u Poljskoj i Rusiji, naročito u Sibiru, a u nekim drugim zemljama se seje zbog proizvodnje meda, pošto je med od heljde veoma kvalitetan i cenjen.
Na njenoj stabljici moze da se razvije i do 2000 cvetova koji se slažu u grozdove. Cvetovi mogu biti beli, ružičasti, crveni i izuzetno su bogati nektarom. Sadrži puno hranljivih materija. Izuzetno je dobar izvor vlakana, proteina kao i složenih ugljenih hidrata. U sebi sadrži: proteine, masti, ugljene hidrate, vlakna, kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum i gvožđe. Takođe, od vitamina sadrži: tiamin, riboflavin, vitamin B6, vitamin K, folat, niacin.
Zbog mnogih lekovitih i antioksidantnih svojstava kao i sve većeg značaja za fitoterapiju, heljda je 1999. godine u Nemačkoj izabrana za lekovitu biljku godine.
Postoje brojne studije koje govore da heljda može da održi nivo glukoze u granicama normale bolje nego drugi ugljeni hidrati.
Narodna medicina je preporčuje kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Heljda se preporučuje i osobama koje pate od anemije, glaukoma, reumatizma, gojaznosti. Pouzdano je utvrđeno da je u stanju da smanji rizik od bolesti krvotoka, kojima je većina ljudi podložna u zrelijim godinama.
Heljda odlično deluje na celokupan nervni sistem, jača koncentraciju i memoriju, pa je u Rusiji nazivaju hranom đaka i studenata. Što se tiče mršavljenja, ona doprinosi gubitku kilograma baš iz tog razloga sto pruža osećaj sitosti nakon obroka. Posledično, smanjuje i ukupan broj kalorija koje jedna osoba unese u toku dana.
Heljdino brašno, koje je bogato cinkom, može da se koristiti u puno različitih recepata. Može da se koristi za palačinke ili mafine, čak i za salate, a naravno i kao priprema hrane za bebe. Od heljdinog brašna, takođe se može praviti poznati bezglutenski hleb koji je zdraviji od običnog sa belim brašnom.
Upotrebljava se za pravljenje pogača, griza, testenina i odličnih kaša. Ne sadrži gluten, tako da je heljda dobra zamena za osobe koje imaju intoleranciju na pšenicu. Veoma lako se vari i preporučuje u ishrani dece, odraslih i starih osoba koji imaju problem sa varenjem. Ne stvara nadutost i veoma je korisna. Na internet stranicama imate mnogo recepata koji uključuju heljdu, pa pronađite ono što volite.