Dohvati mi, tata, Mjesec
Da kraj mene malo sja!
Dohvati mi, tata, Mjesec
da ga rukom taknem ja!
Grigor Vitez
Danas ustajem u odbranu muškaraca, očeva, naših čarobnih vitezova. Da, baš tako sam ja doživljavala svog oca, a kasnije, moja deca su na sličan način doživljavala svog oca.
Da razjasnim, odmah, majka sam dvoje dece, tako da mi se nikako ne može pripisati da ne razumem majčinstvo.
Ono što mi smeta je veličanje majke u odnosu na oca. Očevi su nepravedno zapostavljeni. Stalno čitam, i stalno mi izlaze na društvenim mrežama razni citati tipa – majka je jedna – niko ne voli kao majka – da dalje ne nabrajam. Shvatate svi u kom pravcu idem.
Otac, tata, ćale, tajo, matori ili kako već, ne postoji apsolutno nijedan citat ili ga barem ja nisam videla, a da veliča oca i barem ga stavi u ravnopravan položaj s majkom.
Zašto je to tako i da li je to samo kod nas i u našem mentalitetu? Moguće sasvim. Međutim, ja ne smatram da je to u redu i zato je ovaj današnji tekst posvećen isključivo očevima.
Krenuću od sebe, a onako usput da kažem, to bi svi trebali uvek da urade, prvo sebe da pred ogledalo, a tek onda druge.
Dakle, moj tata, prerano sam ga izgubila, sa nekih osamnaest godina i znam da to nikad nisam prebolela, štaviše, nedostaje mi i dan danas. I sad, baš sad bih vrlo rado popričala s njim o mnogim stvarima.
Iz vremena detinjstva, sećam se nežnosti, sećam se ušuškavanja pred spavanje, sećam se pesmica pred spavanje, a jedna od njih je i ova čiju sam samo prvu strofu napisala.
Danas sam je čula na tv-u i istog momenta mi je kliknuo fleš u glavi, naravno uz setan osmeh na licu. Dalje, sedeti u krilu tatinom, onako kada se samo sručim, a on trpeljiv prema svojoj mezimici, nikad ni reči jedne nervozne, iako je to moje sručavanje ponekad bilo usred nekog njegovog posla. Ostavio bi tada sve, zagrlio bi me, izljubio, malo golicao, štipkao, a ja sam cičala, kobajagi se migoljila, a u stvari se sve više priljubljivala, u to tako, zaštitničko i sigurno krilo.
Takođe, u već nekim tinejdžerskim godinama, znala sam da se uvalim, zagrlim, coknem ga u obraz onako iz čista mira i znam da mu je sve to prijalo i da je uživao u tome, isto koliko i ja.
Kada sam rodila svoju/našu decu sve je bilo isto tako, a moj suprug bio je divan, najdivniji muž i otac na svetu. Naravno, opet pričam iz svog ugla i isključivo iz svog iskustva.
Njegove sreće i njegove predanosti, pa ja to ne mogu ni da opišem. Dovoljno će vam biti ako kažem da prve dve godine po rođenju našeg prvog deteta, sina nisam ni jednom okupala. Zašto? Moj suprug mi nije dozvolio, toliko je uživao u tome da je večernje kupanje našeg deteta u startu proglasio za svoj posao. Isto je bilo kad nam se rodilo drugo dete, ćerka.
A onaj period odmah posle porođaja, kada su majke po pravilu u svom svetu lepog ludila, mi žene znamo o čemu pričam, moj suprug je neumorno, trčkarao, donosio i odnosio sve što je bilo potrebno. Kada dojimo dete na svaka tri sata, pa više ne znamo kada je dan, a kada noć i samo želimo da se naspavamo, Nosao bi na rukama svoje dete kad god je i malo kmeknulo, da je mogao nosao bi i mene, a ja sam, iskreno da vam kažem u tom periodu bila nesnosna.
Potpuno ravopravno smo nas dvoje skakutali oko naše dece i, u stvari, bili jedno drugom ogromna podrška. Kad jedno izgubi živce, iznervirani nekim dešavanjima nevezanim ili vezanim za decu, uskoči ono drugo. S potpuno jednakim autoritetom, predanošću i nežnošću smo sudelovali u odrastanju i podizanju naših pulena. Ako se neki put i nismo slagali oko nekih stvari po pitanju načina vaspitavanja, napravili bismo kompromis. Razgovora sa njima bilo je mnogo i popuno jednako su se naša deca obraćala nama. Sa mnom jedna vrsta priče, sa tatom druga, a deci su potrebna oba roditelja i obe priče.
Da zaključim, ako se kaže, a kaže se i to počesto, jedna je mama, isto to važi i za tatu, jedan je tata. Sa vama sam podelila moja dva divna iskustva, moj predivni tata, i moj fantastičan suprug, takođe, tata kakav se samo poželeti može.
I zbog toga, danas skačem u odbranu očeva, dajmo im priliku, jer oni i te kako žele da budu deo odrastanja svoje dece, kao i mi majke. Mama i tata u mojoj glavi to je jedna osoba, to smo mi, nas dvoje.