Bolesni mozgovi upravljaju svetom

Koliko je samo zastrašujuće saznanje da na ovoj našoj jadnoj i napaćenoj planeti postoje ljudi čiji mozgovi razmišljaju na nakaradan način. Nažalost, mnogo ih je, a imaju moć, jer su bogati i ne znaju šta će s novcem, pa im se može. Pričam o mnogo velikim parama, a ne o nekoj “sići” o kojoj, mi, smrtnici obični, možemo samo da sanjamo. U pitanju su milioni i milijarde evra koje bolesni mozgovi troše na naoružanje, nuklearne programe i u poslednje vreme, najveći hit, veštačku inteligenciju.

Da se razumemo, nemam apsolutno ništa protiv tehnološkog razvoja, naprotiv. Ubrzano se sve danas razvija i do neslućenih visina sve ide. Mislim da nismo ni svesni kakvo oružje u rukama bolesni mozgovi imaju, a moć je neverovatna. Meni je jezivo razmišljanje i osećaj da ceo ljudski rod stavljamo u ruke običnih mašina. Jesu obične, ali uznapredovale u svojoj pomami da ovladaju nama i da nam izmaknu ispod nogu svaki osećaj ljudskosti. Do te mere uznapredovale, da sad rade na tome, kako dopreti do svesti čoveka, jer to je ono jedino, što one još nemaju. Kako razviti svest i emocije kod obične mašine, kojoj mi oberučke prepuštamo naše živote.

Iz ugla običnog čoveka to izgleda ovako – imamo društvene mreže, na kojima stalno “visimo” i danas više ne možemo bez njih. To je jedna vrsta kontrole i to najgore vrste, jer je dobrovoljna. Svoj život više ne možemo da zamislimo bez mobilnog telefona, računara, laptopa ili tableta. Sve je dostupno i svaka informacija nam je poslužena kao na tacni. Ne postoji više odlazak u biblioteku i marljivo kopanje po knjigama da bismo došli do validnih informacija i saznanja. Ne postoji više trud i marljivi rad, jer sve je prepušteno jednom kliku na tastaturi. Tako i imamo gomilu “stručnjaka”, koji su odjednom obučeni za sve.

Mašine nam ubijaju svaku želju da nešto sami uradimo i da se pritom dobro osećamo. Nema govora, lakše je kada neko drugi za nas može da uradi gomilu poslova. Upravo ta lakoća nas je najviše i privukla. Zašto da se trudimo, kad nam je sve servirano i kada ne moramo danima i noćima da učimo. Ne moramo da se mučimo. Dobijamo finalni proizvod, gotovu formulu, a da li znamo kako se do nje dolazi, ne znamo i čini se da mnogima ti i nije važno. Strašno je to. Ipak, zaboravili smo da je najlepši osećaj kada nešto sami uradimo i koliko smo tada ponosni na sebe. Zaboravili smo na vešte ruke i na mozak koji je gladan učenja i napredovanja.

Mnogo je komplikovano sve što govorim i pišem, zbog toga što je samo jedan segment obuhvaćen, takoreći, zagrebano je samo po površini. A, uhvati me strah kada razmišljam o tome, koliko duboko to sve ide. Bolesni mozgovi rade na tome da nas dehumanizuju i pretvore u obične amebe. One koje ne znaju ništa, ne razumeju ništa i samo bitišu. To je cilj, apsolutna kontrola nad čovekom. Bolesni mozgovi i njihove milijarde dolara rešili su da nas amputiraju iz sopstvenog mozga.

Međutim, nisu svi milijarderi tako zli. Postoje entuzijasti koji žele dobro ljudskom rodu. Ne oni koji će svoje milijarde trošiti na ratove, oružje i zloupotrebu veštačke inteligencije, nego humanisti. Bogataši koji će uložiti novac za pronaleženje neophodnih lekova, a protiv farmakomafije. Takođe i oni koji će nahraniti svu gladnu decu sveta. Zamislite samo koliko gladnih usta može da se nahrani sa “samo” jednim milionom dolara. Želim da verujem u dobre i bogate ljude, koji mogu da promene današnje izokrenute vrednosti.

Nadu mi daje, između ostalih i milijarder, koji je kupio četiristo hiljada hektara Amazona samo da bi zaustavio seču šuma. Švedsko-britanski milijarder Johan Eliasch kupio je deo amazonske prašume u blizini reke Madeira, ne da bi je iskorištavao, nego da bi je spasao. Radi se o delu prašume koji je godinama bio korišćen za komercijalnu seču drveća. Eliasch je kupio celu kompaniju za seču (Gethal Amazonias) koja je posedovala to zemljište – samo da bi je odmah zatvorio. Umesto profita od drveta, izabrao je očuvanje prirode. Izabrao je zaustavljanje emisija koje nastaju uništavanjem šuma i zaštitu jednog od najvažnijih ekosistema na planeti.

I zbog toga, neka mašine rade svoj posao, ali ne smeju nikada da ugroze čoveka. Ništa nije važnije od čoveka i njegovih potreba. Potrebni su nam entuzijasti koji žele i mogu. Bilo bi dobro da se bogati bolesni mozgovi osveste, svoj novac preusmere i upotrebe ga tamo gde je to zaista potrebno, jer im se može.