Šta u stvari znači biti dobar? Mislim da o toj reči niko baš i ne razmišlja mnogo. Ona je tu. Pridev koji koristimo u svakodnevnoj upotrebi; dobar dan, dobar auto, dobar smisao za humor, dobar čovek i tako dalje.
Reč, dobar, kao karakterna osobina. Sigurna sam da svako od nas ima svoju definiciju i da je svako na svoj način tumači, što je i normalno. Ali, nije normalno u današnjem sistemu vrednosti toliko zapostaviti tu reč i gurnuti je na neke davno zaboravljene margine.
Postoji i ona često upotrebljavana narodna izreka: “Dobar i glup pod ruku da se uhvate”, da li je to baš tako? Ako je dobrota sinonim za glupost, onda smo na pogrešnom putu. Možda je namerno unižavamo u cilju opravdanja za sebe, svoje postupke, za činjenje ili nečinjenje, za društvo, državu, jedinku.
Šetajući se mojom omiljenom trasom, otprilike na svakih sto, dvesta metara osvanuli su raznoliki bilbordi, u suštini, sa samo jednom porukom. Budi pažljiv prema komšiji. Pomozi starijem, skokni mu do prodavnice po novine. Pridrži drugom vrata od lifta. Ponesi prepunjenu torbu. Popričaj s nekim, kad ti baš i nje do priče. Ustupi svoje mesto u prevozu trudnici ili ženi s malom decom. Zaustavi se na pešačkom prelazu.
Nabrojala sam samo neke od natpisa. Zašto nas opominju? Čim su u toliko velikom broju ispisani i postavljeni bilbordi, tu nešto nije u redu. Toliko smo duboko zabrazdili u nešto što nije dobrota da moraju da nas podsećaju na svakom koraku. Dobrota bi trebala da bude podrazumevana kao neodvojiv deo svakoga. Nešto duboko ukorenjeno, od najmanjih nogu pa do dana današnjeg.
Teško je reći šta danas znači biti dobar, jer svi imaju poprilično suprotne tačke gledanja na to pitanje. Da li je dobar onaj ko ne zanemaruje svoje bližnje. Koji ne pokušava nametnuti sebe i poštuje druge, njihova mišljenja i stavove. Takođe i onaj koji ne provocira i smiren je, ne boji se pomoći i spreman je nekad staviti druge ispred sebe.
Mislim da ne postoje potpuno dobre osobe zbog toga što i te “dobre osobe” imaju svojih mana i niko nije savršen. Osoba koja je dobra je ona koja ne bi nikada namerno učinila nešto nažao bilo kome. Ona koja je iskrena, pažljiva i uvek želi pomoći drugima bez obzira što joj se to možda nikad neće vratiti. Zatim, onaj ko ne gleda na nečiju nacionalnost ili boju kože kao i onaj koji saoseća sa svim živim bićima.
Međutim, sve te informacije da tako kažem nisu dovoljne, jer da bih bila sigurna da je neka osoba dobra, morala bih je dobro poznavati.
Može se biti dobar, a ne naštetiti sebi, a dobri ljudi se znaju nekad i žrtvovati. Neki bi rekli da je budala onaj ko radi za dobrobit drugoga, ali ja mislim baš suprotno. Ne mora nužno značiti, na svoju štetu, samo znači odvojiti malo svog vremena. Ne stavljati stalno sebe u prvi plan. Samo ja, pa ja i niko drugi.
Replika iz jednog mnogo toga objašnjava filma: “Ako moraš da biraš, da li ćeš biti u pravu ili ćeš biti dobar, uvek izaberi da budeš dobar.” Svoj pravac sam odavno izabrala i niko ne mora na to da me podseća. Da li sam dobra osoba, na to pitanje ne mogu da odgovorim, to prepuštam drugima.
Takođe, ne mogu ni vama da odgovorim na pitanje šta znači biti dobar. Svako za sebe, morao bi da odgovori na to pitanje. Mislim da je ova tema zaslužuje pažnju, a samim tim što nas podsećaju na to i postavljeni bilbordi, biće da je dobrota negde daleko skrajnuta.